Imunolog Borislav Kamenov kaže da je sezona virusa lakša ukoliko je naš organizam dočeka spreman
Ambulante su prepune, domovi zdravlja rade pod velikim pritiskom, a brojne bolnice širom Srbije uvele su zabranu poseta. Novi soj gripa poznat kao "supergrip" izaziva teže simptome, brže se širi i uspeva da zaobiđe ranije stečeni imunitet. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije broj obolelih raste iz nedelje u nedelju, a realne cifre su višestruko veće od zvaničnih.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorio je imunolog profest doktor Borislav Kamenov.
- Uvek se iznenadimo kada dođe vreme za epidemiološke situacije kada se ljudi češće razboljevaju. To je normalno sa obzirom na promene virusa i povećane patogenosti, zato se ljudi češće razboljevaju. Mnogo toga može da se uradi prenego dođe do razboljevanja. Mi imamo ozbiljnu situaciju sa zdravstvenim sistemom, pa se zato i češće razboljevamo - kaže Kamenov.
Kamenov kaže da niski nivoi kalijuma dovode do češćeg razboljevanja, ali i svakodnevni izbori o tome kako pazimo na svoje telo, kako se hranimo i da li se krećemo.
- Ako je stanje organizma dobro onda je lakša i klinička slika. Vitamin D i C su vrlo moćni. Nije samo do virusa, bar 50% je do organizma, a mi tu imamo veliku mogućnost delovanja. Vakcina pruža neki stepen zaštite, ali promene u virusima su veoma brze a treba vremena da se proizvedu vakcine - kaže Kamenov.
Simptomi su veoma visoka temperatura, jaki bolovi u mišićima, malaksalost, pa čaki problemi sa disanjem, dok su zabeleženi i slučajevi onesvešćivanja kod dece.
Za jake simptome kriv je naš imuni sistem
- Ovo više govori o stanju organizma, a ne infektivnosti virusa. Tako jake reakcije su prekoračenje nužne odbrane, kada odreagujemo deset puta više nego što je potrebno. Kliničku sliku ne proizvodi samo virus, već način reagovanja imunog sistema. Kada on reaguje prekomerno i žestoko, to su neželjene reakcije koje nekada mogu biti i fatalne - kaže Kamenov.
On dodaje da postoje pojave u kojima kod dece temperatura se popne preko 40 stepeni kod ne tako rizičnih obolenja, upravo zbog prekomernih reakcija.
Kamenov kaže da gužve u domovima zdravlja dovode do još veće zaraznosti ovog obolenja.
- Treba izbegavati rashlađivanje organizma, posebno kod loše cirkulacije, tada ste skloniji infekcijama. Treba birati šta jedemo, da to bude zdrava hrana, voće i povrće, da se ne preteruje sa kaloričnom i masnom hranom, a treba koristiti i vitamine, vitamin C, D, E i vitamini B grupe, cink i bakar - kaže Kamenov.
Autor: D.Bošković
