Kako ističu gosti Novog jutra, važno je srušiti predrasude i podići svest o donaciji organa kako bi što veći broj života bio spasen.
Sanja Bojić, pacijentkinja koja već devet godina čeka na transplantaciju bubrega kaže da se trudila da živi normalno, ali da dijaliza ostavlja stravične posledice na organe.
- Za nas koji smo na dijalizi rešenje je kvalitetna dijaliza i kvalitetna transplantacija. Trećeg rešenja nema. Zahvaljujući značajnom projektu "Hemofarm donacije", a koja je utvrdila 6. jun kao nacionalni Dan donora probudila je nadu u nas koji dugo čekamo - kaže Bojićeva za "Novo jutro".
Problemi su, kako kaže, počeli sa 17 godina kada je dijaliza bila neminovna. Njeno ime se još tada našlo na listi za transplantaciju. Prvi bubreg organizam je odbacio, da bi dve godine nakon toga njena baka bila donor.
Foto: TV Pink
- Imala sam deset godina nekvalitetnog života i, nažalost, 2001. godine sam ponovo na kućnoj dijalizi. I dalje se nadam trećem pozivu, trećoj tranplantaciji - kaže Bojićeva.
Jedan od najboljih srpskih i svetski priznatih kardiohirurga prof. dr Miljko Ristić kaže da, od kada je počela era transplantacije organa, sve druge mogućnosti lečenja su iscrpljene. Sa razvojem medicine i hirurških tehnika, kako kaže, pojavila se tranpslantacija organa, a jedna od prvih bila je transplantacija bubrega.
- U svetu postoji nesrazmera između broju donora i primalaca. U Evropi 35.000 ljudi čeka na transplantaciju organa, a sigurno neće biti ugrađeno 10-20 odsto organa. Za srce se u svetu ne menjaju brojke: treba 50-55.000 donora, a uradi se samo deset odsto - kaže Ristić.
On ističe da je širi društveni problem u svetu to što nema dovoljno onih koji bi, nakon moždane smrti, pristali na donaciju organa.
Foto: TV Pink
- Neophodan je pristanak porodice za uzimanje organa onoga koji se nalazi u moždanoj smrti - kaže doktor, dodajući da je važno uticati na svest.
U Srbiji je prošle godine bilo više od pet odsto donora, što znači da broj donora raste. Kaže da su važne tribine, predavanja i promena svesti o davanju organa.
- Postoje verovanja o zagrobnom životu, pa porodica iz sujeverja ne dozvoljava davanje organa, kako bi pokojnik na onom svetu mogao da funkcioniše - kaže dr Ristić.
Zakon o transplantaciji dovešće do većeg broja donora. Ovaj zakon usklađen je u zemljama Evrope, ali, kako kaže Bojić, važno je nastaviti na podizanju svesti o tome da je doniranje organa humani čin, budući da mu je cilj produženje nečijeg života.
Ristić ističe da je veliki optimista, budući da je evidentno da se svest promenila.
