Prijava objekta u digitalnoj formi: građani će moći da unesu podatke o svom objektu preko onlajn-platforme, bez potrebe za dugotrajnom papirologijom.
Plaćanje simbolične naknade: za većinu objekata predviđena je ukupna cena za legalizaciju od 100 evra, čime se znatno olakšava proces.
Šta posle prijave: nakon prijave, nadležni organi će evidentirati objekat i formalno utvrditi vlasništvo, što znači da građani dobijaju pravno priznanje svog objekta.
Dobijanje dokumentacije o vlasništvu: po završetku procedure, građani će dobiti potvrdu i sve potrebne dokumente koji potvrđuju njihovo vlasništvo.
Kada zakon stupa na snagu
Očekuje se da zakon počne da važi u oktobru.
Rok za prijavljivanje počinje da teče 45 dana od stupanja zakona na snagu.''Apsolutno bih pozvala sve građane da prate kako teče usvajanje zakona, ali i da prvi dan, a proći će 45 dana od kada zakon stupi na snagu, iskoriste mogućnost da se prijave'', rekla je resorna ministarka Aleksandra Sofronijević.
"Očekujemo da Zakon o legalizaciji stupi na snagu u oktobru".
Gde se podnosi prijava
Prijave se podnose digitalno, preko platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije.
Ako nemate tehničke mogućnosti ili digitalna znanja, opština je dužna da umesto vas popuni prijavu, dovoljno je da donesete dokumentaciju koju imate.
Kada se podnosi prijava
Nakon isteka 45 dana od stupanja zakona na snagu, otvara se rok za prijavljivanje.
Rok traje 60 dana.
Posle toga ostaje još 30 dana za primedbe i prigovore.
Kako izgleda postupak
Opštine unose svoje digitalne planove (rok 30 dana od stupanja zakona).
Agencija za prostorno planiranje proverava podatke (u roku od 15 dana).
Nakon ukupno 45 dana - građani mogu da podnesu prijave.
Agencija upoređuje prijavu sa postojećim bazama i donosi potvrdu koja ima snagu javne isprave.
Objekat se upisuje na vlasnika.
Cene legalizacije, naknade i oslobađanja
Naknada za legalizaciju biće u visini doprinosa za građevinsko zemljište.
Oslobođeni su: primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.
Ako je investitor poznat – on snosi troškove, a ne vlasnici stanova.
Ako investitor nije dostupan, vlasnici stanova plaćaju fiksnu naknadu (100–1.000 evra).
Raspon cena za legalizaciju
Kad je cena u pitanju, ističe se da su definisali vlasnike stanova, vlasnike porodičnih kuća, a u Beogradu je raspon od 100 do 1000 evra.
Beograd ima ekstrazonu i osam zona za utvrđivanje doprinosa. Gradiraće se tako da neće isto plaćati vlasnik stana u Borči, vlasnik stana u Mladenovcu i vlasnik stana na Terazijama.
U unutrašnjosti Srbije uveden je jedinstven princip – minimalna, fiksna cena za ove vrste nepokretnosti je 100 evra, ali u gradovima s više od 100.000 stanovnika, kakvi su Novi Sad, Niš, Kraljevo, ta cena ide od 100 do 500 evra. Dodaje se da u gradovima koji imaju 50.000 do 100.000 stanovnika cena ide od 100 do 300 evra, a za jedinice lokalne samouprave koje imaju ispod 50.000 stanovnika cena je od 100 do 150 evra.
Ko ne mora da plaća?
Primaoci socijalne pomoći, invalidi, samohrani roditelji i roditelji troje i više dece biće oslobođeni plaćanja takse za legalizaciju.
Ko ne može da se prijavi
Nelegalni objekti neće moći da budu legalizovani ako su:
- Objekti građeni na zemljištu koje nije u privatnoj svojini (osim ako se ne urede odnosi sa vlasnikom zemljišta u roku od 5 godina)
- na površinama javne namene (putevi, škole, bolnice), u zonama zaštite prirode i kulturnih dobara, zaštite voda ili sanitarnih zona
- objekti privremenog karaktera (npr. mobilne kuće, kontejneri).
Autor: Iva Besarabić
