Srpska pravoslavna crkva i svi vernici danas slave Svetog mučenika Mamanta, velikog svetitelja iz 3. veka, čiji život je bio ispunjen čudima, stradanjem i verom.
Mamant je rođen u Paflagoniji, od roditelja hrišćana – Teodota i Rufine, koji su zbog vere u Hrista bili bačeni u tamnicu. Njegov otac je umro pre njegovog rođenja, a majka odmah nakon porođaja, pa je novorođenče ostalo živo među mrtvim roditeljima.
Tada se, po Božijem promislu, anđeo javio udovici Amiji i uputio je da uzme dete iz tamnice. Dobila je dozvolu da sahrani roditelje i dete je odvela kući, gde ga je odgajala u duhu hrišćanske vere.
Već kao dečak, Mamant je pokazivao izuzetnu mudrost i hrabrost – nije se stideo da pred svima ispoveda veru u Hrista, a ismevao je idolopoklonstvo. U vreme cara Aurelijana, kada su hrišćani bili surovo progonjeni, Mamant je sa samo 15 godina izveden pred cara.
Car mu je ponudio da se „bar ustima“ odrekne Hrista, ali je mladi svetitelj odgovorio:
„Ni srcem ni ustima neću se odreći Boga i Cara moga Isusa Hrista.“
Zbog toga je bio mučen, paljen, bačen u more, ali ga je anđeo Božji spasao i odveo na goru blizu Kesarije, gde je živeo u molitvi i samoći. Čak su i divlje zveri dolazile k njemu i pitomile se njegovom svetošću.
Ipak, gonitelji su ga pronašli i ponovo izložili mučenjima. Na kraju je proboden trozubcem od strane idolskog sveštenika i tako predao dušu Bogu. Sa njegovih moštiju dogodila su se mnoga isceljenja, a narod ga i danas poštuje kao čudotvorca i zaštitnika.
Autor: Dalibor Stankov
