Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Luku, a širom sveta 31. oktobar je poznat kao Noć veštica. Tog dana svi se kostimiraju u duhove, kosture, veštice i druge aveti.
Kod nas je pomenuti "Helovin" sve popularniji, ali uglavnom među mlađim generacijama i u urbanim sredinama. Ipak, stav SPC je jasan: iza svega ovoga se nalazi ateizam, udaljavanje od vere i negacija postojanja kako Boga tako i đavola.
Na zvaničnom sajtu Eparhije valjevske stoji saopštenje Protonamesnika Aleksandra Vučaja koje prenosimo u celosti.
"Zato, ljubljeni moji, bežite od idolopoklonstva… A ja neću da ste zajedničari sa demonima… Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu demonsku, ne možete učestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj. Zar da razljutimo Gospoda? Jesmo li jači od Njega? Sve mi je slobodno, ali sve ne koristi, sve mi je dozvoljeno, ali sve ne izgrađuje." (1. Kor. 10, 14-23).
Vreme i savremena civilizacija u kojoj živimo, internetom, društvenim mrežama, medijima i brzom komunikacijom, učinila je planetu "globalnim selom." Globalizam i postmoderni svet postali su arena i pijaca bez granica, za multinacionalne kompanije i korporacije raznih profila, koje su u besomučnoj trci za profitom kreirala potrošačka društva oličena u simbolici šoping mola. Bolest potrošačke bulimije, pomračila je svaki vid društvenog života, oličenog u događajima praznika. U paketima poklona za kojim savremeni čovek hrli, zapakovani su i najrazličitiji kulturološki obrasci, običaji, simboli i sadržaji zli, mračni i podmukli. Truli i gorki plodovi, postavljeni su na trpezi demonskoj i idolopokloničkoj koja je zaodenuta plaštom nekorisne i čovekoubistvene slobode, kojom se hrane paklene čeljusti srebroljublja i zla.
U stihiji neopaganizma, potrošačkog ludila i instant zabave, koja nam dolazi iz zapadnog sveta, koje nerasudno i slepo prihvatamo, puštajući ih da nam se latentno, najviše kroz medije, podvuku u živote, mi dopuštamo da nam zadiru u temelje našeg pravoslavnog identiteta i kulture. Tako smo "bezazleno i dečije", dozvolili da nam živote pomrači tama paganskog i neznabožačkog mraka, uzimajući učešća u "noći veštica" i time, svesno ili nesvesno pridali značaj ritualima i običajima potpuno stranim našem životu i veri. Neshvatljivo i prenaglašeno akcentovanje običaja evro-američke civilizacije, koji, ako su uopšte vredni pomena, treba da budu samo puki podatak iz istorije i kulture na časovima engleskog jezika, postali su praktikovanje nakaradnih maskenbala, koji svojom simbolikom veličaju trpezu demonsku, laž, besmisao i nezasiti materijalizam uvijen u blještavi omot slatkiša.
U toj i takvoj, jezivoj Salominoj igri smrti, đavo lukavo prikazuje sebe i svoje demone kao privlačne, zanimljive, razdragane i zabavne. Kroz igru, mladim i nezaštićenim dušama predlaže, a u tome imaju učešće i podršku roditelja, da se preoblače, preoblikuju u ružno, đavolsko, zlo i nasilničko, podstičući ih da potiskuju i ruže svoj ljudski i božanski lik i da u toj nakaradnosti uživaju. U originalnom, mračnom obredu, deca idu u domove i porodice, obredno im preteći da će im učiniti zlo, neku „vragoliju“ ili smicalicu, da bi ljudi obredno "dali đavolu danak", da bi se izbavili (engl. Trick or Treat). Ova demonska lakrdija i "trgovina" perfidno pokušava da nam otupi, razblaži, a konačno i ukine odbojnost, oprez i protivljenje zlom i demonskom, nastrojenja koja su prirodna i koja smo stekli i koja razvijamo u našem tradicionalnom društvu, upravo uzrastajući u svojoj veri i Crkvi. One su naš istiniti identitet.
"Ja sam svetlost svetu, ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života," (Jn. 8,12), govori naš Gospod Isus Hristos. Život Crkve i svaki praznik i njoj, u Duhu Svetom, jeste događaj života i svetlosti. Naša vera, predana od Gospoda apostolima i svetiteljima Crkve jeste u svojoj biti svetlost Vaskrsenja i večnog života. Okretanje lica od ove svetlosti jeste uranjanje u tamu i besmisao, u smrtnu zloupotrebu slobode koja ne koristi i ne izgrađuje. Po rečima apostola Pavla, izgrađujmo sebe i druge, naročito svoju decu i mlade, u čaši i trpezi Gospodnjoj, u Crkvi i Liturgiji, u slatkom Pravoslavlju. Ne sedajmo i klonimo se trpeza demonskih i tame "noći veštica" već radujmo se sa svima Svetima, sa celom našom Crkvom, sjaju lica Božijeg – Gospoda i Spasitelja našeg Isusa Hrista. Oni su neraskidiv deo našeg sveukupnog hrišćanskog identiteta, liturgijskog iskustva Crkve, zalog svetosavlja koji smo dobili kao kršten i prosvećen narod", zaključuje se u saopštenju
Autor: Dubravka Bošković
