ZVERSKI JE TUKAO DO SMRTI! Potresna ispovest Marije Stanković: Od batina sam dobila tumore, živela sam kao u zatvoru (VIDEO)

- U početku je bilo sve u redu sa njenim partnerom sve do trenutka kada se preselila kod njega - počelela je svoju priču Marija Stanković, žrtva porodičnog nasilja.

Od kada se preselila kod svog partnera za Mariju počinje pravi pakao.

- Onda je bila katastrofa, dan za danom. bio je nasilna, ja više nisma smela ni da imama plavu kosu, nisam smela da budem više lepa. On je mene ošišao, morala sam da se ofarbam u crno. Sva garderoba mi je pobacana, ja sma nosila samo trenerku leti letnju zimi simsku trenerku - kaže Marija.

Ona je u jednom trenutku pokušala da pozove policiju, al su joj oni rekli da nisu nadležni za to jer ne postiji nikakv zakon.

Marija je iz očaja pokušala da ode kući kod svje majke ali ni to nije uspela jer je on pratio i sprečio je da ode kod svoje majke.

O šišanju

Marija se sa velikom tugom prisetila šišanja, kada ju je partener protivno njenoj volji ošišao.

- Sve je počelo kada smo otišli kod njegovog advokata. Advokat je rekao Braco kako imaš lepu ženu, on me je pogledao i kada smo otišli kući uzeo je makaze i ošišao.

Kaže da je u tom trenutku nije mogla da odreaguje od straha i da se osećala očajno, bila je ošišana skorz kratko.

Pataloški ljubomoran

Ljubomoran je bio 24/7 kaže Marija koja je bila sa njim od 2000. do 2007. kada je dobila ćerku sa njim.

- Onda sa sa tom mlađom ćerkom otišla od njega svojoj kući. On je doašo jedan dan i uzeo je - priseća se Marija.

Kako navodi ona ga je zbog toga tužila i zatražila razvod nakon čega je i dobila starateljstvo nad ćerkom.

Dodaje i da on nije maltretirao decu već samo nju.

- Govorio mi je da sam kurva i svašta, a onda je Centru za socijalni rad rekao da sam ja prostitutka i narkomanka, da živim u šupi. Dolazili su iz Centra za socijalni rad kod mene da vide kako živim kod mene je bila tada tu i starija ćerka iz prvog braka i onda sam morala da dokazujem da njegove optužbe nisu istinite - rekla je Marija.

Dodaje i da je morala da ide u Drajzerovu da dokaže da nije narkomanka.

Kako kaže sve je to on izmislio kako ne bi dobila starateljstvo nad detetom ali je posle sedmog suđenja Marija dobila 100 odsto starateljstva nad detetom.

Njen život sveo se samo na kuću bila je kao u zatvoru. Nije smela da radi i ide na posao, nije smela da se druži i ima prijatelje.

Izašla iz jednog košmara naišli su drugi

Marija se nakon svih tih stresova i naslilja se razbolela.

- Ja sam operisala tumor na mozgu, posle sam operisala tumor na plućima, pa sam posle toga imala gama nož, imala hemijoterapije i zračenja, eto toliko, ostala mi je samo i epilepsija U invalidskoj sam penziji, ne mogu više da radim, trajno sam nesposobna za rad i primam penziju od 25.000 dinara, a od toga kupujem lek za epilepsiju koji košta 2.000, to mi je jedini lek koji pijem, na sreću i posle svega - kaže Marija.

Kada žrtva kaže stop nasilju i izađe iz kuće , tek tada kreće borba

Hajrija Ramadani iz Udruženja za žrtve nasilja rekla je u Novom jutru kod Jovane Jeremić da kada joj se Marija javila za pomoć da je bila u jako rastrojenim i senilnom stanju imalaje samo 3 5 kilograma, nije imala ni šta da jede ni da obuče u tom momentu jer joj je on bacio sve stvari.

Dodaje da ona ima sreću što su joj deca zaista jaka i stabilna i da joj sada i oni pomažu.

Ramadani je podsetila dana to da žrtve nasilja imaju stvarno veliki problem jer kada žrtve izađu iz kuće one nemaju pravo da uđu u kuću da uzmu svoje stvari, mogu samo u prisustvu policije da iznesu četkicu za zube.

Dodaje da žrtve nasilja i kada dođu u sigurnu kuću počinju ispod nule i veoma je dokazati da su one bile žrtve jer nasilnik sve to radi bez svedoka.

- Žrtva nasilja kada izađe iz kuće ona izađe u papučama. Koliko puta su žene u sigurnu kuću dolazile u pocepanim spavaćicama, sa peškirom na glavi sa jednom papučom, to su užasne scene bile dok sam ja bila u sigurnoj kući - navodi Ramadani.

Kada žrtva nasilja izađe i kaže stop nasilju e tek tada počinje borma sa institucijama, nailazimo na nerazumevanje, sudstvo traje i po deset godina, dodaje ona.

Prijavite nasilje

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da svaki vid nasilja u porodici prijave policiji besplatnim pozivom na broj telefona 0800 100 600 ili 192 koji su sve vreme dostupni (0-24h, besplatan poziv)

SOS telefoni Autonomni Ženski Centar - SOS telefon 0800-100-007, radnim danima 10-20h

ASTRA Akcija protiv trgovine ženama - SOS telefon 011 785-0000, 065 3347-817, dostupan 24h Evropski broj za nestalu decu 116-000

Incest trauma centar - SOS telefon 011 3441-737, 011 3861-332, dostupan 24h

Savetovalište protiv nasilja u porodici - SOS telefon i sigurna kuća 0800-011-011, besplatan poziv, radnim danima 10-19h 011 2769-466, radnim danima 10-19h 062 304-560, noću 19-10h.

Ukoliko ste svedok ili imate saznanja da neko trpi nasilje, obavezno prijavite policiji na broj 192.

Autor: Dalibor Stankov