Od kada je Dunav prešao granicu redovne odbrane od poplava u Srbiji, sve oči uprte su na nivo vodostaja ove reke kod Bezdana, Apatina, Bogojeva, Bačke Palanke, Novog Sada, ali i dalje. Prema poslednjim upozorenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) „Vrh talasa na kod Bezdana očekuje se 25. septembra, kod Apatina 25/26. septembra, kod Bogojeva 26. septembra, a kod Novog Sada 27. septembra.
Prema prognozi vodostaja RHMZ, Dunav je u porastu sa tendencijom porasta naredna četiri dana. Porast nivoa reke je u domenu visokih i srednje visokih vrednosti.
Porast nivoa vode u Dunavu se prati na hidrološkim stanicama i prema stanju od juče (nedelja) i prognozi vodostaja do četvrtka, kao što je za “Blic” izjavio Dejan Vladiković, hidrolog RHMZ, vodostaj neće preći granicu vanredne odbrane.
Foto: Tanjug/Saška Drobnjak
Prognoza vodostaja kod Bezdana
Kod Bezdana je Dunav juče bio 616 cm, prognoza za danas je 645 cm, sutra 661, u sredu 664 i u četvrtak se prognozira pad na 652. Na ovom mestu granica redovne odbrane je 500 cm, a vanredne 700 cm.
Prognoza vodostaja kod Apatina
Od juče do danas, 23. septembra, nivo Dunava kod Apatina je sa 628 porastao na 662 cm, očekuje se da u utorak bude 682, sredu 695 i četvrtak 698 cm.
Apatin, balvani na Dunavu
Granica redovne odbrane kod hidrološke stanice Apatin je 600, a vanrednu 750 cm.
Prognoza vodostaja kod Bogojeva
Kod Bogojeva Dunav nije prešao redovnu granicu odbrane, u nedelju je nivo reke bio 520 cm, za danas je predviđeno 545, sutra 566, u sredu 578 i u četvrtak 580 cm. Granica redovne odbrane je 600, a vanredne odbrane od poplava 700 cm.
Prognoza vodostaja kod Bačke Palanke
Kod Bačke Palanke Dunav je tokom vikenda dostigao 453 cm, danas je 475, prognoza je da će sutra biti 490, u sredu se očekuje 505 cm i u četvrtak 515 cm. Granica redovne odbrane na ovom mestu je 530, a vanredne 650 cm.
Foto: Tanjug/Nenad Mihajlović
Prognoza vodostaja kod Novog Sada
Dunav kod Novog Sada je u nedelju 22. septembra bio 407, danas se očekuje 430 cm, sutra 447, u sredu 463, u četvrtak 472, što znači da će u sredu preći granicu redovne odbrane koja iznosi 450 cm, dok je vanredna 700 cm.
Sve stanice u nizvodnom toku u redovnoj odbrani, uzvodni tok može da reguliše Đerdap
-Na našem delu toka ući će sve stanice od Bezdana do Novog Sada u redovnu odbranu od poplava. Što se tiče nizvodnog dela, Zemun, Pančevo, Smederevo, i niže ka Gradištu, tu se ne očekuje da će preći granicu redovne odbrane od poplave jer i rad hidroelektrane Đerdap, ispuštanjima i manevrisanjem u dogovoru sa kolegama iz Rumunije, može uticati da nizvodni tok ne bude kao uzvodni – rekao je za “Blic” kaže Dejan Vladiković.
Nivo Dunava je duže vreme na našem toku bio vrlo nizak što je sada sreća u nesreći
Dodao je da će ovaj talas biti malo produžen zbog snega koji je pao na Alpima i napomenuo je da je jako bitno da slike koje smo viđali prošle sedmice iz srednje Evrope ne mogu da se ponove kod nas jer su iznad nas padavine bile jako male u odnosu na Evropu, čak simbolične. Kod njih je palo za četiri do pet dana od 100 do 300 mm, a kod je bilo 10 puta manje kiše.
Suša je štetna, ali nas je spasila poplava većih razmera
Bezbednoj situaciji doprinelo je i to što je pre dolaska ciklona koji je prouzrokovao velike količine padavina, kod nas vladala velika suša.
- Imali smo stalna upozorenja na niske vodostaje i niske plovidbene nivoe, pogotovo na Savi, ali i na Dunavu na nekim delovima toka. To je štetno, ali kada se sada pogleda ova situacija sreća je u nesreći što se sada na našem toku krenulo sa jako niskim nivoom. Na Dunavu su izdata sva upozorenja i talas je biti značajan. Prve procene su da će biti drugi po rangu po količini vode. Prvi je bio 2002. godine, zatim 2013. na gornjem delu Dunava i ovaj bi bio jači – istakao je hidrolog.
Foto: Tanjug/Nenad Mihajlović
Direktan uticaj klimatskih promena na ekstremne pojave
Prema njegovim rečima, već je pokazano da bi bez klimatskih promena akumulacija kiše bila 20 odsto manja. Ako je na nekoj lokaciji palo oko 300 litara kiše, to znači da bi bilo 60 litara manje da nema uticaja klimatskih promena. Ne bi pale tromesečne padavine, već značajno manje i na mnogo većem broju lokacija bi bilo manje rizika od poplava.
-U tom slučaju ne bi padavine dovele do pucanja brana, pošto su u ovoj epizodi tri brane pukle, u Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj. Tako da 20 odsto više padavina napravi značajno veće probleme. Klimatske promene imaju direktan uticaj na celu ovu epizodu i da ih nema ishod ciklona bi bio daleko manje opasan i po ljude i materijalna dobra. Verovatno bi to bilo sve mnogo blaže i lakše za kontrolu. Klimatske promene direktno utiču da ovakvi ekstremi budu još ekstremniji nego u prošlosti – zaključio je Đurđević.
Autor: Dalibor Stankov
