AKTUELNO

Nedaleko od Ćuprije i sela Senja, u podnožju južnog dela Kučajskih planina, nadomak reke Ravanice, smešten je jedan od najpoznatijih srpskih manastira - Ravanica! Okružen ostacima bedema iz 14. veka, u trenu vas vraća u neka davna vremena, a odmah kad se prođe kroz kapiju, stiže se i do manastirske crkve posvećene Svetom Vaznesenju Gospodnjem!

Manastir Ravanica najveća je zadužbina Svetog kneza Lazara Hrebeljanovića, postradalog na Vidovdan 1389. godine u boju na Kosovu! Dve godine posle pogibije mošti srpskog vladara su tu prenete iz mitropolijske crkve u Prištini, ali usled nadiranja Turaka i raznih neprilika izmeštane su na više lokacije, da bi naposletku, na šeststotu godišnjicu bitke, ponovo donete u manastir.

Video: Pink.rs

Izgradnja bogomolje završena je 1381. godine, a zbog najezde osvajača sa istoka na Balkan Lazar je prvo podigao utvrđenje, čija jedna kula sada nosi ime po Milošu Obiliću, pa tek onda manastir unutar tih bedema.

- Bilo je sedam visokih kula i tako su davali signale odavde do Kruševca gde je bila prestonica. Sada stoje temelji tih bedema, porušeni su zato što je Sveti knez Lazar bio veliki neprijatelj njihov, borio se i Turci su najviše napadali njegove zadužbine - kažu za Kurir u ovom manastiru, u kom su sada devet monahinja i jedna iskušenica.

Foto: Pink.rs

Devet monahinja

Šiju odore, prave meleme

O manastirskom kompleksu brinu devet monahinja i jedna iskušenica, a pored crkve nalazi se i manastirska prodavnica. Monahinje se bave proizvodnjom prirodnih melema, a pored toga šiju i svešteničke odore, stolnjake, kecelje, kape...

Sveti knez Lazar je Ravanicu zidao kao zadužbinu i grobnu crkvu, nije žalio sredstva ni materijala kako bi je što više ukrasio. Manastirski kompleks je bio sačinjen od glavne crkve, konaka, trpezarije, pomoćnih objekata i bedema.

Foto: Pink.rs

- Posle Kosovske bitke zabeleženo je da je manastir tri puta paljen, a najviše je stradao posle seobe Srba 1690. godine, kada su odavde otišli svi. Manastir je ostao pust. Za to vreme Turci su sa crkve skinuli olovni kov za đulad, a pripratu crkve srušili do temelja. Crkva je prokišnjavala 30 godina - pričaju nam u svetinji.

Kivot otvoren nedeljom

Manastir čuva delove moštiju brojnih sveca

Pored moštiju Svetog kneza Lazara, ovaj manastir čuva i jedan mali kivot s delovima moštiju mnogih sveca.

- Ovde su sitni delovi moštiju Svetog Georgija, Svetog Pantelejmona, Svetog Jeftimija, Svete Pelagije, Svetog Kozma i Danijela, Svete mučenice Jefimije... Kada čovek priđe s verom, sve je moguće. Kivot s moštima Svetog kneza Lazara otvara se svake nedelje za vreme liturgije i svi prisutni mogu da celivaju mošti, ali što se tiče svetinje i dejstva svetinje, tu uopšte nema smetnje da li je kivot zatvoren ili otvoren - rečeno nam je u Ravanici.

Video: Pink.rs

Zidove krase originalne freske iz 14. veka.

- Svugde gde je žuta boja, tu je bilo urađeno zlatom. Vidite tamo prozore, još se vide tragovi od zlata. Sveti knez Lazar je bio vladar koji je hteo da podigne jednu veličanstvenu crkvu, ovo mu je poslednja zadužbina i najveća. Ikonostas je iz 19. veka, treći po redu, jer su dva izgorela kad je manastir paljen.

Miro rosilo iz desne šake

Mošti mirotočile čak i pred bombardovanje

Video: Pink.rs

U knjizi koju je objavio manastir Ravanica navodi se i da su 9. septembra 1989. po dolasku u manastir mošti počele da mirotoče.

- Miro je rosilo iz desne šake svetih moštiju Svetog kneza i ispuštalo blagouhani miris koji se širio crkvom. Mirotočenje je trajalo više od godinu dana, da bi se ponovo pojavilo pred samo bombardovanje 1999. godine - navodi se u knjizi "Žitije i čudesa Svetog velikomučenika kneza Lazara".

Ravanicu posećuje veliki broj turista, dolaze vernici, stranci, klanjaju se moštima, verujući isceljenja i pomoć:

- Otkako su mošti kod nas, a to je od 1989. godine, bilo je nekoliko isceljenja i izlečenja od bolesti. Dolazilo je nekoliko njih koji su bili pod vlašću demona. Bila je nedeljna služba, čuli smo krike, ćerka je držala majku koja se otimala i vrištala, jedva su je doveli ovde, tu je ona legla na pod i umirila se u trenutku. Bila je i žena iz Zaječara teško pokretna, molila se pred moštima i kad je otišla kući, bilo joj je sve bolje i bolje. Ima mnogo čuda - tvrde u manastiru.

Autor: Iva Besarabić