Manastir Rukumija se nalazi nedaleko od Požarevca u selu Bradarac. Pripada Eparhiji braničevskoj. Smatra se da je sagrađen najkasnije krajem 14. veka. U to vreme se pominje da je iguman manastira bio Sveti Martirije Sinajit.
Manastir je kasnije promenio ime Vrlište u Rukumija (Rukomija), po selu u čijem je ataru bio. Za vreme Prvog srpskog ustanka manastir je uništen od strane Turaka i od tada ostaje ugašen. Današnju crkvu, na istom mestu ali prostraniju, sazidao je knez Miloš 1825. godine. Zato Joakim Vujić koji je naredne godine posetio Rukumiju piše:
„Osnovatelj ovog manastira jest Jego Knjažesko Sijateljstvo, G. Miloš, koji ga je sopstvenim troškom dao sazidati“.
Kako se zaboravilo kome je prethodna crkva bila posvećena, tako je nova posvećena svetom ocu Nikolaju. Od 1953. godine Rukumija je postala ženski manastir. Za igumaniju je tada postavljena mati Angelina Ilić koja je mnogo doprinela u napretku ove svetinje.
Legenda o nastanku manastira Rukumija
Narodna predanja vezana za ovaj manastir se povezuju sa narodnom pesmom „Bog nikom dužan ne ostaje“. Prema ovoj pesmi vlastelini Pavle i Radul Radić su 1375. godine mučenički usmrtili svoju sestru Jelicu, vezavši je konjima za repove i razapevši na četiri strane.
Ova porodična tragedija zbila se u domu vlastelina Pavla Radića – kneza od Stiga. Pavlova supruga opsednuta ljubomorom i mržnjom prema zaovi Jelici, jer su joj braća pružali puno ljubavi i pažnje, pošto nije uspela spletkama i sitnim lažima, zaklala je Pavlovog sokola i ubila mu konja, da bi na kraju ubila i sopstveno dete u kolevci i krvave noževe podmetnula Jelici pod jastuk, a muža uputila gde će ih naći.
Ljubomorna Pavlova žena nepravedno je optužila svoju zaovu Jelicu za ubistvo njenog deteta.
Prema predanju na mestu gde je palo njeno telo, braća su u znak pokajanja podigla manastir Zaovu, gde je pala brada sagrađen je manastir Bradača, na mestu gde su pale oči podignut je Sestroljin, a tamo gde je pala ruka izgrađena je Rukumija.
Autor: Snežana Milovanov
