U poslednja 24 sata imali smo malo manji broj pregleda i prijema pacijenata, što je relativno dobra vest jer ukazuje da su ljudi počeli da slušaju savete lekara, odnosno da borave u rashlađenim prostorijama, piju dosta tečnosti i izlaze napolje samo kada moraju, izjavio je danas kardiolog u Urgentnom centru Srbije dr Predrag Mitrović.
"Saveti lekara su izgleda konačno urodili plodom, jer kada je počeo period visokih temperatura, ljudi nisu baš poštovali savete kako da se ponašaju i bio je značajno povećan broj pregleda i hospitalizacija", rekao je on za Tanjug.
Dodao je da je smanjenju broja pregleda i prijema svakako doprinela i činjenica da je počela udarna sezona godišnjih odmora i da su mnogi Beograđani otputovali.
Prema njegovim rečima zbog izraženog toplotnog talasa na udaru je zdravlje pre svega hroničnih bolesnika, kardiovaskularnih, endokrinoloških, gastroenteroloških, jer sve od čega se leče sada može da se poremeti.
"Osim hroničnih bolesnika najugroženija je starija populacija, kao i oni bolesnici koji do sada nisu imali neke bolesti. Sadu su u porastu novootkriveni bolesnici, a to su uglavnom ljudi od 45 godina pa naviše koji imaju prve manifestacije neke bolesti, koje se ranije, kada je klima bila drugačija, nisu ispoljavale", istakao je Mitrović.
Ukazao je da su starije osobe najugroženije i kada je reč o srcu, jer se dešavaju varijacije krvnog pritiska, pošto se na toploti krvni sudovi šire pa dolazi do snižavanja krvnog pritiska, a zbog određenih napora i naglih izlazaka iz toplog u hladno i obrnuto, može doći i do grčenja krvnih sudova i skoka pritiska.
Time se, prema rečima sagovornika Tanjuga, povećava i šansa, odnosno verovatnoća pojave akutnog infarkta miokarda, što hronični bolesnici znaju, pa mogu da koriguju terapiju, ali kada su temperature toliko visoke kao što je sada slučaj i ta korekcija terapije često ne bude efikasna pa oni ipak moraju da se jave svom lekaru.
Mitrović je još jednom ponovio da bi u vreme visokih spoljnih temperatura valjalo primeniti mere zaštite, među kojima je prva da je neophodno boraviti u rashlađenim prostorijama.
"Optimalna temperatira u prostorijama gde se boravi jeste od 18 do 23 stepena Celzijusa. Valjalo bi izbegavati izlaženje na toplotu, ako se ne mora, a ako mora onda izlaziti lagano da se organizam privikne na promenu temperature i izlaziti pre 10 i posle 19 časova, kada sunce nije u zenitu", rekao je on.
Dodao je da je obavezan unos tečnosti, pa kada se izlazi napolje valjalo bi sa sobom poneti vodu, a od velike je pomoći i rashlađivanje u vidu polivanja glave, kačketa, marame.
Napolju bi takođe valjalo hodati hladovinom, uz zgrade, ispod drveća, kako bi se izbegao direktan udar toplote i svetlosne energije, odnosno UV zračenje.
Autor: Snežana Milovanov
