AKTUELNO

U noći između ponedeljka i utorka, lekari Hitne pomoći imali su pune ruke posla zbog hipoglikemije, odnosno pada šećera u krvi kod dijabetičara, mnogi su padali u komu, a prethodne noći su ponovo imali više poziva ali zbog pacijenata koji su imali simptome moždanog udara. Specijalista opšte medicine, doktorka Biserka Obradović kaže za "Blic" je na povećan broj pacijenata sa moždanim udarom, uticala promena vremena, i precizirala da su juče tri faktora doprinela tome.

Doktorka Ivana Stefanović iz Hitne pomoći kazala je da se granica za ovo teško stanje sve više spušta, pa su se tokom noći sa simptomima moždanog udara javljali pacijenti koji su imali između 50 i 60 godina.

- Ne znam zašto se to dogodilo baš noćas, ali ipak treba obratiti pažnju. Imali smo noćas pet ili šest pacijenata, starosti između 50 i 60 godina, sa jasnim simptomima moždanog udara - rekla je dr Ivana Stefanović.

Mnogi padali u komu pre dve noći

Noć pre, lekare je iznenadio broj ljudi koji su upali u stanje hipoglikemije, i padali u komu, zbog niskog nivoa šećera u krvi, zbog čega nisu bili u stanju ni da pozovu pomoć, a profesorka dr Katarina Lalić, internista endokrinologije Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije objasnila je za "Blic" da hipoglikemija može da dovede do gubitka svesti, da može da se javi u bilo koje doba dana ili noći, pa čak i da simptomi probude osobu iz sna.

Tri ključna faktora pogoršala mnogima zdravstveno stanje
Objasnila je da to nema veze sa promenom vremena, međutim, kada je reč o povećanom broju moždanih udara, doktorka Obradović objašnjava da su juče tri faktora uticala na zdravstveno stanje pacijenata.

I za moždani i za srčani udar, veliki preduslov je povišen krvni pritisak. On je u 73 odsto slučajeva uzrok šloga. Mi smo juče imali više klimatskih faktora koji su uticali na zdravlje ljudi. Pre svega promena atmosferskog pritiska, jer se iz jednog toplog prešlo u hladni talas. Drugi klimatski faktor, vrlo bitan, su grmljavina, munje i električno pražnjenje i treći klimatski faktor su kiša i pljuskovi. Kada dolazi do promene atmosferskog pritiska, iz toplog u hladno, onda organizam želi da sačuva toplotu, u tom slučaju krvni sudovi se sužavaju i dolazi do rasta krvnog pritiska - kaže dr Obradović.

Savetuje ljude da, pored redovnog uzimanja terapije i merenja pritiska, u slučaju njegovog skoka, u dogovoru sa svojim lekarom uzmu dodatnu terapiju.

Pucanje aneurizme

Napominje da pored krvnog pritiska, električno pražnjenje utiče i na hormonski disbalans, na samo lučenje hormona u organizmu.

- Znamo da, pogotovo kod hroničnih bolesnika i kod meteoropata, imamo lučenje više hormona stresa koje luči hipofiza, a manje lučenje hormona zadovoljstva, serotonina, hormona sreće, endorfina, koji utiču na smanjenje praga bola, pa sam stres dovodi do sužavanja krvnih sudova. Ne treba izostaviti i činjenicu da se mnogi ljudi plaše grmljavine, munje, gromova, a to povećava stres, a stres povisuje krvni pritisak. Ja uvek kažem, mi biramo stres, a stres bira bolest - kaže doktorka Obradović.

Simptomi i prva pomoć

Objašnjava da usled povišenog krvnog pritiska može doći do pucanja aneurizme, a ako je ona u mozgu, dolazi do hemiplegije, odnosno akutnog moždanog udara.

Kod moždanog udara su tri ključna simptoma
- asimetrija lica
- padanje jedne ruke
- promena u samom govoru
- Kada se to desi, hitno treba otići kod lekara, a prva pomoć kod kuće može da bude stavljanje hladnog peškira vrat - kaže ona.

Kada je u pitanju infarkt simptomi su:
- jak bol iza grudne kosti
- hladno preznojavanje

Zbog te boli imamo potrebu da pritisnemo grudnu kost obema rukama, objašnjava dr Obradović:

- Ta bol je kao da vam neko sedi na grudima. Ta bol može da bude i slabija, da se oseća mučnina, pa se nekada taj dijafragmalni infarkt zameni sa stomačnom infekcijom. Kad god imamo bol uz malaksalost, i hladno preznojavanje treba se, takođe, hitno javiti lekaru. Eventualno kod kuće treba popiti aspirin, andol, prsnuti nitroglicerin sprej, i zvati hitnu. U takvom stanju, ako sumnjamo na infarkt, u svakom slučaju ne treba pešačiti. To su zlatni minuti i ako se javimo na vreme lekaru, u roku od 2, 3 sata ćemo dobiti stentove, premostiti začepljenje i kao da infarkta nije ni bilo - podseća sagovornica "Blica".