Prof. dr Vladimir Đurđević, naš poznati klimatolog, istakao je danas da će se najverovatnije nastaviti trend rasta temperature i ekstremnih vrućina i u 2024. godini. Klimatski fenomen El Ninjo prolazi kroz svoj vrhunac početkom ove godine, samim tim i 2024. ima potencijala da bude toplija čak i od prethodne 2023, kada su oboreni svi temperaturni rekordi!
Proleće u februaru, živa u termometru raste do 23 stepena, afrički anticiklon nazvan "Zevs" pržio je do nedavno Evropu, a sada prolazi i pored Srbije. Posebnu opasnost za našu zemlju, kada su klimatske promene u pitanju predstavlja i to što se ona nalazi na području koje se zagreva brže od ostatka sveta, pa se postavlja pitanje hoćemo li u budućnosti gajiti mandarine umesto šljiva ako se ovakav trend nastavi?!
Ekstremne temperature pa povratak na prosek
Klimatolog dr Vladimir Đurđević istakao je ćemo zbog afričkog anticiklona kolokvijalno nazvanog "Zevs", u narednih desetak dana imati dosta toplije i suvlje vreme i to čak za 10 i više stepeni iznad onoga što je očekivano za ovo doba godine.
- Od 12. nas očekuje postepeno zahlađenje, pa bismo od 15. imali temperature koje su očekivane za ovo doba godine. Nakon 15. februara imali bismo jutarnje temperature oko nule, dok bi preko dana išle maksimalno do 10 stepeni - kaže Đurđević.
El Ninjo je na snazi na Pacifiku, a kada je u pitanju naše područje klimatolog Đurđević kaže da njegov efekat nema presudan uticaj na našu klimu.
- Godine u kojima se dešava fenomen El Ninjo su malo ekstremnije, tako da i neki deo ekstrema koji se dešava kod nas verovatno je na neki način povezan sa tim fenomenom, ali u tom smislu ne postoji neka vrsta jednoznačne veze... S obzirom na to da fenomen ima uticaj na celu planetu, tako da sigurno ima i na nas - kaže Đurđević.
Foto: Pixabay.com
Snega u skijalištima
Srbiju nije zaobišao trend nedostatka snega, koji je pogodio i ostatak Evrope. Glavni krivac za to su svakako klimatske promene, ističe klimatolog Đurđević. Napominje da je planeta danas u proseku toplija za jedan stepen, dok je u našem regionu još više od jednog stepena.
- Mi se zagrevamo duplo brže i kod nas je to bliže dva stepena. Više temperature znače da ćete imati više kiše nego snega, a i kada dođe do akumulacije snega znači da će se on brže istopiti i da će u našem i širem regionu ti skijaški centri počinju muku da muče sa nedostatkom snega tokom zime i dovijaju se šta da rade - kaže dr Đurđević.
U Alpima je to toliko izraženo da su neki skijaški centri sa nižom nadmorskom visinom rasklopili svoje žičare i traže alternativna rešenja za svoju ponudu, ističe poznati klimatolog.
- Čak ni veštački sneg nije održiv ukoliko su temperature visoke. Proizvodnja veštačkog snega je veliki pritisak na životnu sredinu i ne treba preterivati u tome - kaže dr Đurđević i napominje da će u budućnosti, kada se planeta bude još više zagrevala, ovakav trend biti mnogo očigledniji.
Da li ćemo umesto šljive gajiti mandarine?
Upitan da li će trend zagrevanja dovesti do toga da gajimo mandarine umesto šljiva, klimatolog Đurđević ističe da zagrevanje upravo zavisi od nas samih i da, ukoliko se budemo držali sporazuma iz Pariza i dalje ćemo ostati na nivou prepoznatljive klime.
Foto: Tanjug/Nikola Anđić
- Treba da znamo da je zagrevanje koje nas čeka u budućnosti, zavisi od nas samih. Ako se budemo pridržavali pariskog sporazuma mi situaciju možemo zadržati u okvirima koji su prihvatljivi, da ne promenimo klimu do tog nivoa da bude neprepoznatljiva - kaže dr Đurđević.
Srbija na veoma nezgodnom mestu
Kako je u više navrata isticao klimatolog Đurđević, Srbija se nalazi na veoma nezgodnom mestu i kod nas se očekuje više ekstremnih vremenskih prilika.
- Mi se nalazimo na veoma nezgodnom mestu. Nije u pitanju samo brzina zagrevanja već i spisak tih hazarda koji nas očekuju. Kod nas se očekuje i uvećanje ekstremnih padavina i suša i porast temperature... Tako da kada napravimo spisak hazarda koji će se promeniti u budućnosti, on je duži nego što je kod većine zemalja. Moramo da razmišljamo o tome kako ćemo implementirati sporazum iz Pariza, i da se fokusiramo na to kako bi bilo što manje štete - kaže dr Vladimir Đurđević za Javni servis.
Autor:
