AKTUELNO

Oči javnosti u Srbiji poslednje dve nedelje uprte su u Suvu planinu zbog nestanka farmaceuta iz Niša Milana Đorđevića (41), ali nije prvi da je ta planina na jugu Srbije bude u središtu pažnje.

Suva planina našla se u centru pažnje ljudi u našoj zemlji i 2010. godine kada je sa litice u ambis pala planinarka Tatjana Rašević (28) iz Beograda, ali i dve i po godine kasnije kada se na Tremu, najvišem suvoplaninskom vrhu, udala za svog spasioca, planinara Nenada Podovca.

Tatjana, ekonomista po struci i Nenad, profesionalni vojnik, u međuvremenu su postali roditelji trojice dečaka, Nikolaja (10), Lazara (8) i Bogdana (5), koji poput svojih roditelja obožavaju planinarenje.

Tatjana, nekada Rašević, sada Podovac kazala je za naš portal da je subina umešala svoje prste i kada je preživela pad sa litice i kada je spašena iz snežnog ambisa.

„Ja sam tog februara 2010. godine bila jedan od oko 850 učesnika zimskog uspona na Trem (1.810 metara). Otišla sam na uspon sa planinarima iz Beograda koje nisam najbolje poznavala, ali sam se nadala da ću se u Donjem Dušniku, odakle je uspon kretao, naći sa tadašnjim momkom iz Skoplja. Međutim, on nije došao tako da sam na planinu krenula sa ostalim planinarima. Bio je to moj prvi uspon u zimskom periodu i vrlo često sam stajala da se odmorim i zbog toga mi je u jednom trenutku, na 1.600 metara nadmorske visine, kolona odmakla i ostala sam sama na stazi“, priseća se Tatjana.


Prema njenim rečima, vreme je bilo veoma loše, duvao je jak vetar, padao je sneg i vidljivost je bila veoma smanjena, ali je ona ispred sebe ugledala snežne strehe na litici, upravo onakve kakve je videla na sajtu planinarskog kluba „Železničar“ iz Beograda, čiji je bila član.

„Poželela sam da imam jednu svoju takvu fotografiju i skinula sam rukavicu kako bi iz jakne izvukla torbicu sa foto-aparatom. Međutim, čičak torbice se zakačio za jaknu i dok sam pokušavala da ga otkačim vetar mi je oborio rukavicu na zemlju i oduvao je na samu ivicu strehe. Pošla sam korak, dva napred da bi je dohvatila svesna rizika da ne vidim dobro gde se završava tlo, a gde počinje snežna streha. Pod mojom težinom i težinom ranca koji sam nosila, sneg pod mojim nogama polomio i propala sam u ambis“, govori Tatjana.

Ona je kazala da je letela kroz vazduh dvadesetak metara pre nego što je pala na zemlju, ali je srećom pri tome izbegla udarac u neku od vertikalnih stena.

„Padala sam zajedno sa čitavom tonom snega koja se odlomila, a na tlo sam udarila desnom stranom tela i pri tom sam polomila šest rebara, a tri su mi naprsla, povredila sam zglob na šaci, koleno i mišić zadnje lože. Nakon pada kotrljala sam se zajedno sa velikim rancem još 50 metara, pod nagibom od 70 stepeni, ali se srećom na mom putu našlo drvo i zadržalo me. Osetila sam da sam se zaustavila, ali mi je neka belina bila pred očima. Shvatila sam da mi je glava u snegu i da sam okrenuta naglavačke. Polako sam izvukla glavu i ruke iz snega, uhvatila sam se za drvo i pažljivo se sela, da ne bi skiznula u ambis ispod drveta“, izjavila je Tatjana.


Prema njenim rečima, otprilike pola sata nakon pada do nju su došla tri spasioca, među njima i njen sadašnji suprug Nenad i krenula je akcija spuštanja sa planine koja je trajala skoro 11 sati, od 13.30 časova do ponoći, kada je primljena u niški Klinički centar.

„U momentu kada sam propala kroz snežnu strehu ja sam čula da je neko viknuo „ne“, tako da sam bila sigurna da me je neko video. Pokušala sam da viknem „u pomoć“, ali nisam mogla da udahnem. Smogla sam snage da mobilnim telefonom pozovem oca i momka iz Makedonije i kažem im da sam pala, ali od šoka nisam mogla da se setim imena vodiča sa kojim sam došla na Suvu planinu. Kada su do mene došli prvi planinari, među njima i Nenad, bila sam dovoljno dobro da sa njima razgovaram. Nakon nih došli su sa nosilima spasioci iz Gorske službe spašavanja i započelo je mučno spuštanje niz planinu ka selu Kosmovac. To selo je najbliže litici sa koje sam pala, ali u tom delu planine nije bilo staze, a nagib je veliki“, kazala je Tatjana.

Posle tri dana lečenja u šok sobi KC Niš i tri dana na odeljenju grudne hirurgije, otišla je za Beograd na dalji oporavak koji je trajao puna četiri meseca.

Nakon pada, dodala je, u naredne dve godine upoznala je lično ili preko Fejsbuka većinu ljudi koji su učestvovali u njenom spašavanju, ali ne i Nenada.

„Nešto me je vuklo da mu se javim i zahvalim se što mi je spasio život. Poslala sam mu poruku preko Fejsbuka i počeli smo da se dopisujumo 1. aprila 2022. godine. Oboje smo u to vreme bili u drugim vezama, ali smo se nekako zbližili. Nismo se lično upoznali sve do jula kada me je pozvao da dođem u Niš kako bi zajedno izašli na Trem. Došla sam u Niš u petak, a u subotu smo krenuli na Trem. Kada smo bili na samom vrhu rekao mi je da ostavim ranac, podigao na leđa, odneo do kamena koji označava vrh i tu zaprosio. Bila sam zatečena, pitala sam ga kako to odjednom, a on je rekao: „Dovoljno ono što smo zajedno preživeli na planini i to što se dopadamo jedan drugom“, govori Tatjana.

Dodala je da su na predlog novinarke Gordane Anastasijević koja je pisala o njima i onome što im se dogodilo na Suvoj planini odlučili da se venčaju na Tremu.

„Taj uspon bio je trodnevni i mi smo najpre u petak otišli do vrha Divna Gorica, a onda smo planinskim grebenom u nedelju došli do Trema. U svatovima su nam bili ljudi koji su se prijavili za tu planinarsku akciju, a na vrhu su nas čekali novinari, matičar iz opštine Gadžin Han koji je na Trem na leđima doneo matičnu knjigu tešku 15 kilograma i direktor Turističke organizacije Gadžin Han koji nam je doneo sliku. Bio je tu i novinar Zoran Marjanović koji je organizovao da po silasku sa planine prvu bračnu noć provedemo u planinarskom domu na Bojaninim vodama, a zahvaljujući njemu dobili smo i na poklon od jedne agencije odlazak na medeni mesec“, istakla je Tatjana.


Ona je naglasila da njena životna priča može da posluži kao primer drugim ljudima, da i nešto što vam se loše desi može da se pretvori u dobro. Prilikom pada, dodala je, zauvek je ostala bez foto-aparata i fotografije koje je želela, ali je zauzvrat preživela.

„Preživela sam nešto što retko ko preživi i samo sedam meseci nakon pada nastavila sam da planinarim. Da nije bilo pada ne bi shvatila koliki je Božji dar da možete da hodate i odete svuda kuda poželite. Bog je dao i da se posle takvog pada i skoro dvaneastočasovnog smrzavanja prilikom spuštanja sa planine na nosilima, ostvarim kao majka i dobijem tri dečaka. Posle svega možemo sa sigurnošću da kažemo da je 13 za nas srećan broj i da nam se sve vrti oko tog broja. Pala sam 13. februara, živela sam na 13. spratu, a Nenad je bio na 13. mestu na listi ljudi koji su učestovali u mom spasavanju“, kazala je Tatjana.

Nenad je istakao da je njegova supruga imala veliku sreću u nesreći da su njen pad videla dvojica planinara sa kojima je ona stajao nadomak Trema.

„Mi smo tu zastali da bi zaustavili dalje penjanje na vrh jer su vremenski uslovi bili užasni, a uz to su svi planinari išli letnjom stazom koja je blizu litice, a ne zimskom koja je udaljena 50 metara. Da je Tanja zakasnila samo par minuta mi bi je zaustavili i ne bi pala. Sam momenat pada ja nisam video jer sam prepakivao stvari u rancu, ali jesu dvojica kolega planinara. Zbog smanjene vidljivosti mislili su da je mladić u pitanju. Da je njen pad prošao nezapažen, da smo čuli samo huk verovatnoća da je nađemo kasnije na planini je jedan prema milion. Pdmah nakon Tanjinog pada organizovali kako bi sišli do nje, a ja sam sišao prvi pošto sam imao cepin i konopac“, rekao je Nenad.

On je kazao da je u pri mah, kada mu se posle dve godine i dva meseca Tanja javila preko Fejsbuka pomislio da je neka šala, ali kada mu je u poruci napisala neke detalje spašavanja, shvatio je da se zaista radi o devojci koja je pala sa litice. Nakon venčanja nastavili su da zajedno planinare, a sada to rade i sa decom.

„Naše sinove učimo da vole prirod i planinarenje, ali i ribolov pošto sam ja i ribolovac. Nikolaj i Lazar su i izviđači, a Lazar voli i da peca sa mnom. Često smo na planini i na reci, naučili su već dosta toga. Nadamo se da će planinariti i boraviti u prirodi i kad odrastu i sami krenu da biraju kojim će putem ići“, istakao je Nenad.

Tatjana i Nenad sada razmišljaju da napišu knjigu o onome šta su doživeli na Suvoj planini, s tim što bi Tanja pisala sa jedne strane svoju stranu priču, a Nenad sa druge strane svoju, a sreli bi se na sredini sa opisom venčanja na tremu. Priželjukuju i da na Tremu, na kamenu koji je zbog njih dvoje dobio naziv „Kamen ljubavi“ ponovo bude postavljena tabla koja će podsećati na njihovo venčanje i onome što je tome prethodilo. Tabla je dodali su, bila postavljena nakon njihovog venčanja, ali su je vremenom polomili planinari koji su se peli na kamen.

Autor: Dubravka Bošković