Vatreni crvi ili kako ih češće nazivaju crvi mesožderi pojavili su se u nekoliko turističkih centara u regionima Sicilije, Apulije i Kalabrije, a sad su primećeni i na Crnogorskom primorju. Tačnije, na plažama Budve.
Kristijan Ovari, biolog Beo-zoo vrta je za Alo objasnio odakle odjednom najezda crva mesoždera na Crnogorskom primorju.
- To je prvenstveno čekinjasti crv. Njemu su prirodna staništa tropski predeli poput obala Afrike i Južne Amerike. U Jadran su došli najverovatnije kruzerima. Brod usisa vodu u tropskim krajevima, onda tu istu vodu zajedno s vatrenim crvima ispusti u Jadran. Kako nemaju prirodnih neprijatelja u Jadranu koji bi regulisali njihov broj, oni se slobodno množe - objašnjava biolog Ovari.
Kako biolog navodi, vatreni crvi žive uglavnom u grebenima i hrane se manjim mekušcima. Po prirodi nisu agresivni sve dok ne osete opasnost, koja uglavnom dolazi od znatiželjnih turista.
U Crnoj Gori crveni alarmi!
Na Jadranskom primorju je upaljen crveni alarm zbog najezde vatrenih crva, upozoreni su turisti kao i meštani kako treba da postupe u slučaju da se suoče sa ovom vrstom morske životinje.
Prema istraživanjima iz Nacionalnog instituta za istraživanje mora, vatreni crvi su takođe naštetili ribarskoj industriji jer se hvataju u mreže i za ribolovačku opremu. Nadležni aktivno rade na suzbijanju broja i daljeg razmnožavanja ove otrovne životinje.
- Vatreni crvi mogu predstavljati opasnost zato što su njihove bodlje pune neurotoksina, tačnije otrova koji razara ćelije. Neurotoksin u njihovim čekinjama izaziva vrtoglavicu i glavobolju. Na mestu uboda se uglavnom inicijalno pojavljuje veliki otok i crvenilo. Problem je što su njihove bodlje jako lomljive i vrlo lako ostaju u koži. Moj glavni savet je ako dođe do uboda, odmah kod lekara. Oni nekad znaju da doplivaju i do turiste koji se brčka u vodi, ali ako vas ubode u predelu vrata, u velikoj ste opasnosti - naglašava Kristijan Ovari.
Kako navodi biolog, ne treba izigravati Indijanu Džonsa i nasilno vaditi bodlje, kao što ne treba ni spaljivati mesto uboda upaljačem.
- Jeste da je došlo do povećanja broja vatrenih crva na Jadranskom primorju, ali oni ne napadaju dok neko ne napadne njih. Tada postaju opasni. Turisti ne bi trebalo da ih pipaju ili čačkaju grančicama. Opet napominjem, da njihov neurotoksin može biti opasan, posebno po malu decu. Nije isto kada ubodu dete od godinu dana i čoveka od 100 kilograma. Zato ne treba praviti ishitrene odluke, već odmah kontaktirati lekara - navodi Ovari.
Kako biolog Ovari navodi uvek je bolje "sprečiti nego lečiti", zato što opasnost vreba i od morskih ježeva.
- Čak i na Jadranskom primorju, pametno bi bilo da plivači pre ulaska u vodu navuku patike za plivanje koje vas štite u slučaju da nagazite na neku od morskih životinja. Ubod morskog ježa ume da bude isto toliko neprijatan i bolan. Prevencija je uvek najbolja zaštita, zato što morski svet ima svoj bioritam, koji se donekle narušava tokom turističke sezone.
Autor: Dubravka Bošković
