- Polako, korak po korak, preskočio sam sa terase susednog stana na terasu mališana. Ugledao sam ga kroz prozor. Bio je uplašen. Prišao sam staklu da me vidi, mahnuo mu i rekao da se ne plaši, da sam tu da mu pomognem. Otvorio je vrata, pritrčao mi i čvrsto me zagrlio - kaže za Policiju danas Pendić.

Za dramu u soliteru u Novom Pazaru čuo je dok je bio na poslu. Sa kolegom Farukom Hadžićem se odmah uputio tamo. Stigli su za nekoliko minuta, a ispred stana sačekali su ih dečakova majka i komšije.

Pošto su vrata metalna, odlučili su da ih ne obijaju jer bi im za to trebalo puno vremena. Svesni da je svaki minut dragocen, ušli su u susedni stan i odmah izašli na terasu.

Dečakov osmeh najveća nagrada

Dvojica vatrogasaca vezali su potom sigurnosni opasač.

- Dok je kolega popuštao opasač a ja preskakao terasu nisam imao vremena da razmišljam da se nalazim na visini od oko dvadesetak metara. Mislio sam samo kako da što pre dođem do dečaka - priča Pendić.

Naš vatrogasac kaže da će mu zauvek u sećanju ostati trenutak kada mu se dečak osmehnuo i prišao da ga zagrli i to je nagrada koja se ničim ne može opisati.

Inače, u svom devetogodišnjem radu u Vatrogasno-spasilačkoj jedinici u Novom Pazaru, Pendić je pomogao mnogim sugrađanima, izvlačio ih iz smrskanih automobila, iz kuća koje su zahvatili požari, ali i iz blokiranih liftova. Ovaj poziv, kako kaže, izabrao je jer je human i jer je velika sreća pomoći onome ko je u nevolji.

Pendić zaključuje da mu je ovo do sada bio jedan od najvažnijih zadataka, između ostalog jer je i sam otac jednog četvorogodišnjaka i devetogodišnjaka.