Četiri projektila za manje od pet minuta. Deset mrtvih, trideset povređenih. Najmlađa žrtva: 15 godina stara Sanja Milenković, jedna od najtalentovanijih svetskih matematičarki. Stravični je bilans tog crnog 30. maj 1999. godine, dana kada je bombardovan Varvarin.
Razmere tragedije, ipak su - neopisive. Most na Moravi kod Varvarina gađan je u 13.25 sati, 68. dana NATO bombardovanja Srbije. Tog dana u ovom mestašcu u Rasinskom okrugu slavio se praznik Sveta Trojica, a na vašaru, nedaleko od raketiranog mosta, nalazilo se oko 1.000.
Pored Sanje Milenković (15), najmlađe žrtve, koju je samo 10 metara delilo od spasa, poginuli su i Milan Savić (28), Vojkan Stanković (30), Zoran Marinković (33), Stojan Ristić (52), Ratibor Simonović (24), Ružica Simonović (55), Milivoje Ćirić (66), Dragoslav Terzić (67) i Tola Apostolović (74).
Milivoj Ćirić bio je protojerej-stavrofor, i navodi se kao prva žrtva NATO bombardovanja među sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve, a usmrćen je na pragu obližnje crkve Uspenja presvete Bogorodice.
Povređeno je ukupno 30 civila, od kojih je 17 zadobilo teške telesne, a 13 lakše.
Dan je bio vedar, napad izveden po čistom nebu, u sred bela dana, sve žrtve su bile civilne, a zvaničnici NATO-a su napad nazvali "legitimnim" a žrtve "kolateralnom štetom".
Bombarderi NATO avijacije granatirali su most u dva navrata. U prvom napadu, u 13.25 sati, most je pogođen sa dve rakete, život su izgubile tri osobe, a najmanje petoro je bilo povređeno.
Iako je most već bio srušen, avioni NATO su se nekoliko minuta kasnije vratili i ispalili još dve rakete koje su ubile sedmoro i teško povredile još 12 civila.
Mnogi od njih pritrčali su da pomognu povređenima u prvom napadu, tako su i poginuli.
Tela većine ubijenih bila su raskomadana.
Ocu nisu smeli da kažu da je devojčica mrtva
Sanja Milenković je tog 30. maja 1999. imala 15 godina, bila je učenica prvog razreda Matematičke gimnazije i višestruka pobednica takmičenja iz matematike.
Njen otac Zoran, pre nekoliko godina u razgovoru za "Blic", rekao je da je tog kobnog dana njegova ćerka sa drugaricama Marinom i Marijanom otišla je u Varvarin na vašar.
Oko 13 sati tri devojke su krenule preko starog mosta kako bi se vratile u Donji Katun. Kada su došle do sredine mosta, na nebu su se pojavili NATO bombarderi koji su ispalili dva projektila u srednji stub i prepolovili most.
- Na mostu je u tom trenutku bio automobil "zastava 101" u kojem su se nalazili majka i sin, Ratibor i Ružica Simonović. Sanja i drugarice su pale do vode. Iz crkve su ljudi potrčali ka obali da im pomognu. Devojkama je nedostajalo 10 metara da dođu do trećeg dela mosta koji nije srušen. Sanja je bila lakše povređena i pokušala je da se uspenje uz pešačku stazu. U međuvremenu su avioni okrenuli krug iznad Kruševca, vratili se i ispalili još dva projektila – priča Zoran.
Kada su spasioci stigli, Sanja je još uvek davala znake života. Imala je brojne rane od gelera i detonacije. Povezli su je ka Kruševcu, ali je na putu izdahnula.
- Bio sam kod kuće, u Donjem Katunu, čuo sam eksplozije, ali nisam pomislio da su gađali most. Supruga i Marinina majka su otišle da vide šta se desilo. Kada sam video da se ne vraćaju, krenuo sam i ja. Ljudi koje sam sreo rekli su mi da je Sanja teško povređena. Nisu mi rekli da je mrtva. To sam saznao tek u Kruševcu - pričao je Zoran.
Foto: Tanjug/Darko Vojinović
Stipendija "Sanja Milenović"
Uz pomoć srpske dijaspore, ubrzo nakon NATO bombardovanja osnovan je fond za stipendiranje talentovanih đaka "Sanja Milenković", koji je dve godine kasnije ugašen zbog finansijskih problema.
Takođe, sredstvima Srba iz Švajcarske, preko Fonda dijaspora za maticu, od jula do novembra 1999. godine na mestu gde se nalazio most koji je razoren, izgrađen je novi dvostruko širi most, a pored mosta spomenik žrtvama. Tada je ujedno obnovljen i hotel koji je tokom bombardovanja bio oštećen. Svakog 30. maja ovde se održava pomen žrtvama.
Odbijeni u sudovima širom Evrope
Članovi porodica poginulih i ranjeni vodili su zbog ovog zločina nekoliko godina sudsku bitku kako bi svet čuo za stradanje civila. Osnovni sud u Bonu, Viši sud u Kelnu, Savezni sud u Karlsrueu i, na kraju, Ustavni sud Nemačke, listom su odbijali njihove žalbe.
Berlinski advokat Urlih Dost, koji je zastupao porodice žrtava na kasnijem sudskom procesu u Nemačkoj, ovaj napad je okarakterisao kao ratni zločin. Dost je u intervjuu za "Dojče Vele" okrivio nadležne iz NATO-a da su znali da će ovaj napad prouzrokovati civilne žrtve.
- Naravno da su znali, pa nisu bili slepi. Znate da se Varvarin nalazi 200 kilometara od Beograda, i 200 kilometara od granice sa Kosovom. Tamo uopšte nije bilo ratnih sukoba. Znamo i da su masovno bombardovani i drugi srpski gradovi van zone sukoba, čak gradovi u kojima nije bilo vojske. Zamislite, oni su usred bela dana gađali trgove i pijace - rekao je on.
Optužba je, ipak, odbačena.
Varvarinci nisu bili jedine žrtve
Istog dana je, u odvojenom napadu NATO avijacije, ubijen vozač Nebojša Radojević, a dvoje ljudi je ranjeno, kada je na putu Prizren-Brezovica gađan konvoj britanskih, italijanskih i portugalskih novinara.
Takođe, u popodnevnim satima bombardovan je centar Sremske Kamenice. Bomba je pogodila jednu kuću u Ulici vojvode Putnika, a detonacija je oštetila više stambenih objekata u blizini.
Neizmerna tragedija dogodila se i kada je kasnije tog dana i noći pogođena specijalna bolnica za tuberkulozne bolesnike, starački dom, dva paviljona u centru za izbeglice u Surdulici, a živote je izgubilo najmanje 17 dece i nemoćnih staraca.
U bombardovanju Surdulice u periodu od 30. marta do 31. maja 1999. godine, na ovaj gradić je palo 62, a na šire područje oko 200 veoma razornih projektila.
Autor:
