U hibridnoj sali Instituta za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje“ prvi put u Srbiji i regionu, urađena je implantacija biološke trikuspidne valvule (sistem TricValve) kroz preponsku venu – perkutano.
Pod budnim okom EHO tima, ekipa interventnih kardiologa, medicinskih sestara, tehničara i instrumentara na čelu sa načelnikom Centra za strukturne bolesti srca, interventnim kardiologom dr Mihajlom Farkićem, kod pacijenta (72) sa izolovanom bolešću trikuspidne valvule (trikuspidna regurgitacija), izveli su minimalno-invazivni način lečenja teške trikuspidne regurgitacije, kao zamenu za tešku klasičnu hirurgiju, pružajući mu novu priliku za normalan život.
- Trikuspidna regurgitacija je poremećaj u radu trikuspidalne valvule ili trolisnog zalistka (valvula tricuspidalis), koji reguliše protok krvi između desne pretkomore i desne komore srca. Za pacijente sa ovim, nimalo lakim problemom, koji su pod visokim rizikom ili nisu pogodni za operaciju na otvorenom srcu, ovaj minimalno-invazivni vid lečenja je idealan - objašnjava dr Farkić.
Foto: Foto/Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje
Kako dodaje dalje, tikuspidni zalistak ima tri režnja ili „listića“ koji se otvaraju i zatvaraju kako bi regulisali protok krvi kroz srce.
- Problemi sa trikuspidnom valvulom mogu uzrokovati srčane smetnje, a dijagnoza i lečenje se obično postavljaju putem kardioloških pregleda. Određeni problemi sa trikuspidnom valvulom mogu uključivati regurgitaciju, kada se srčani trikuspidni zalistak ne zatvara kako treba, uzrokujući da krv teče unazad u desnu gornju srčanu komoru (atrijum), kada se desna donja komora srca kontrahuje ili stenozu (sužavanje valvule). Ovi problemi mogu dovesti do povećanog opterećenja srca i eventualno uzrokovati niz simptoma poput otoka u nogama i stomaku, umor i slabost, teškoće sa disanjem, loše varenje i tako dalje - objasnio je dr Farkić.
Lečenje se, prema njegovim rečima, može kretati od praćenja stanja do terapije lekovima ili, u težim slučajevima, hirurškog zahvata za ,,popravku“ ili zamenu obolele valvule.
- Ovaj samoproširujući sistem napravljen od goveđih perikardnih listića (srčana ovojnica) zašivenih na mrežu od nitinola, kroz mali otvor na preponskoj veni od svega nekoliko milimetara, pomoću specijalnog katetera, plasirali smo u venski sistem - jedan u gornju, a drugi u donju šuplju venu – objasnio je dr Farkić
Kako je dodao, ugradnjom nove valvule preko postojeće, omogućeno je pravilno snabdevanje desne komore krvlju iz desne pretkomore, sprečavajući povratni protok krvi nakon kontrakcije srca.
Foto: Foto/Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje
Dr Farkić je naglasio da neki bolesnici sa trikuspidnom regurgitacijom ne moraju da imaju izražene simptome, a dijagnoza se često postavlja kroz kardiološke preglede i dijagnostičke testove poput ehokardiografije.
- Procedura je trajala oko 45 minuta, naš pacijent se dobro oseća i već za dan ili dva nakon procedure, biće otpušten kući uz odgovarajuću medikamentnu terapiju - rekao je dr Farkić.
Prema njegovim rečima, kada dođe do problema sa trikuspidnom valvulom, srce može raditi neefikasno, što može rezultirati ozbiljnijim srčanim problemima, ukoliko se nepravilno dijagnostikuje i leči. Redovan nadzor od strane kardiologa igra ključnu ulogu u upravljanju ovim stanjem. Ovaj inovativni implant predstavnja tehnološki iskorak u pružanju efikasnih rešenja za pacijente sa problemima trikuspidne valvule. Njegova biološka struktura omogućava bolju integraciju sa tkivom pacijenta, smanjujući rizik od komplikacija.
Uvođenjem prvog biološkog trikuspidnog zaliska u redovan program rada, bili bi postignuti odlični dugoročni rezultati u lečenju pacijenata i značajan napredak u srpskoj kardiološkoj terapiji.
