Nakon verskog obreda, koji je obavio rabin Isak Asiel, preživeli logoraši, njihovi potomci, predstavnici države, grada Beograda i ambasada položili su vence i bele ruže kojima su odali počast ubijenima u Holokaustu.

- Ovakva sećanja i komemoracije najbolje bi bilo da počnemo od osnovne škole i da učimo da se dobrota u ljudima mora vežbati i stvarati - u suprotnom zlo nećemo nikada iskoreniti iz naše sredine - rekao je rabin Asiel.

Podsetivši da je Drugi svetski rat odneo više od šest miliona jevrejskih žživota, Isak Asiel je poručio da je potreba da se sećamo Holokausta i danas jednako važžna kako se takvi događaji ne bi ponovili.

Jedan od preživelih logoraša sa Starog sajmišta, Josef Žamboki, koji je u logor dospeo kao desetogodišnjak, ispričao je kako je u logoru ostao bez roditelja i šire porodice, a njega je spasao obućar Pal Žamboki, koji je tada bio privremeni prevodilac u Gestapou.

Kako je ispričao danas, slučajno je ostao živ zahvaljujući Žambokiju, čije ime i danas nosi.

Preživela je i njegova sestra, mogla je, kazao je, i mama, ali nije htela da ostavi bolesnu baku.

- Ona je bila najstarija, bile su tri sestre ovde zajedno, ona je mogla da izađe, ali je ostala - ispričao je Žamboki.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević poručio je da su Holokaust, kao simbol najvećeg stradanja jevrejskog naroda i genocid nad srpskim i romskim narodom u Evropi bili najveća sramota koju je svet dozvolio, a Aušvic, Dahau, Treblinka, Mauthauzen, Majdanek, Jasenovac, Staro sajmište, Jajinci, logor smrti Crveni krst u Nišu… samo su neka od masovnih stratišta nevinih.

Antisemitizam se, dodao je, u određenoj meri pojavljuje i u našem vremenu o čemu, kaže, svedoče izolovani, ali prisutni incidenti.

Zato je, kako je rekao, i danas u svim demokratskim državama aktuelna potreba da se iznova podseća na strahote Holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja.

- Nužnost saznavanja činjenica i promišljanja strahovitih posledica Holokausta doprineće da se u Srbiji, kao i u drugim demokratskim državama, masovno stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu i u budućnosti sagledava kao ono što po svom karakteru i obimu jeste - jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji - zaključio je ministar.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, koji se u svetu obeležava 27. januara, ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Opredeljujući se za 27. januar, dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.