Predsednik Tomislav Nikolić poručio je u obraćanju na centralnoj državnoj komemorativnoj ceremoniji odavanja počasti na Starom sajmišu, da istoriju danas pokušavaju da menjaju moćnici i da Srbija to ne sme da dozvoli.

Nikolić je rekao da nam ponekad prebacuju da se previše bavimo svojom istorijom i da bi trebalo da se okrenemo budućnosti, a da ti saveti dolaze uglavnom od onih koji se sa svojom prošlošću nikada nisu suočili iskreno.

Nikolić je rekao da nam ponekad prebacuju da se previše bavimo svojom istorijom i da bi trebalo da se okrenemo budućnosti, a da ti saveti dolaze uglavnom od onih koji se sa svojom prošlošću nikada nisu suočili iskreno.

Zbog toga i danas neki od moćnika smatraju da je poslušnost uslov koji bi trebalo da bude ispunjen kako bismo sarađivali, kako oni kažu otvoreno i konstruktivno. Pokušavaju da nas nateraju da činjenice doteramo, ideološki upodobimo na način kako to danas nekome najviše odgovara. Onda to više nisu činjenice i nije istorija, već trgovina žrtvama na koju Srbija nikada neće pristati, istakao je predsednik Srbije.

Nikolić je rekao da je kolektivno pamćenje izuzetno značajno ne samo zato što ga dugujemo svojim precima, nevinim žrtvama bezumlja i zla, već zato što je to pamćenje odbrana od poricanja, zaboravljanja i pokušaja promene istorijskih činjenica.

- Davna izreka kaže da istoriju piše pobednik, ali danas pokušavaju da je menjaju moćnici. To ne smemo da dozvolimo, to bi naše stradalne sugrađane ubilo po drugi put - poručio je Nikolić i istakao da moramo iskreno da se posvetimo očuvanju mira i razuma, kako se ratovi ni bezumna stradanja više nikada ne bi ponovila.

Predsednik Srbije je naveo da je naša tuga, sećanje i pamćenje večno i iskreno, kao što je iskreno i naše praštanje bez kog ne bismo mogli da izgrađujemo prijateljstva i sa onim državama i narodima iz kojih su potekli pojedinci, ideolozi koji su osmišljavali Aušvice, Jasenovce, Sajmišta...

Nikolić je naveo da Srbija veruje da se perspektivni odnosi među narodima i državama u savremenom svetu grade na međusobnom razumevanju i uvažavanju, zajedničkom interesu, prijateljstvu, a nikada na ustupcima koji dovode u pitanje naše žrtve, našu stradalnu prošlost, naše biće i istoriju.

Istakao je da bi Staro sajmište, na kome je bio logor za Srbe, Jevreje i Rome, trebalo da bude večito obeležje herojskih žrtava monstruozne ideologije te da će se zalagati da se uvede ustanova Spomen žrtve, kako bi se na institucionalan način izrazilo poštovanje prema stradanju i mučeništvu i negovalo sećanje na nevinu žrtvu Srba, Jevreja, Roma i drugih koji su stradali u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Ustanova Spomen žrtve trebalo bi da obuhvati postojeći Muzej žrtava genocida, kao prostorno kulturno-istorijsku celinu pod posebnom zaštitom, kao područje jedinstvene namene, naveo je Nikolić.

On je rekao da je naša budućnost u očuvanju Srbije i njenom napretku, koji može biti ostvaren saradnjom sa svima i izgradnjom prijateljstva, mira i prosperiteta.

Predsednik Srbije je istakao da je način na koji se čuva sećanje veoma važan, jer ne samo da ima uticaj na zajednicu koja je čuva, već daje sliku o nama samima, našim precima i našoj prošlosti.

Svesni svih razlika među državama i narodima, ne želeći da povredimo bilo koga, gradimo je pažljivo i posvećeno. Budite sigurni da od toga nećemo odustati, poručio je Nikolić.

Poštu žrtvama su odali i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, u ime Vlade Srbije ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, a ispred grada predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta danas će u Njujorku biti otvorena izložba "Istina o Jasenovcu - pravo na nezaborav", a prisustvovaće delegacija iz Srbije i preživali logoraši.

Izložbu su organizovali instituti za holokaust iz Izraela i za Jasenovac iz Njujorka, uz podršku ministarstava spoljnih poslova Srbije i Izraela.

U Beogradu je juče predstavljen projekat "Mesta stradanja - Prva faza Holokausta u Srbiji i Hrvatskoj" čiji je cilj mapiranje lokacija gde su vršene masovne egzekucije Jevreja i Roma tokom 1941. godine.

Mapirana mesta stradanja u Srbiji su: Jabuka, Jajinci, Ledine, Rakovica, Bubanj Potok, Deliblato, Novi Sad, Niš, Leskovac, Kragujevac, Kraljevo, Šabac.

Projekat su zajedno izradili Savez jevrejskih opština Srbija, Centar za istraživanje i edukacije o Holokaustu i Filozofski fakulteta u Rijeci.

Kako je najavljeno, u Beogradu će 23. februara biti održan seminar o Holokaustu, genocidu nad Romima i kulturi sećanja, dok će u aprilu i maju rezultati projekta biti prezentovani tokom dva okrugla sto u - Beogradu i Rijeci.

Međunarodni dan sećanja na Holokaust, 27. januar, ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN, a njime se obeležava dan kada su vojnici sovjetske Crvene armije 1945. oslobodili nacistički logor smrti Aušvic-Birkenau u Poljskoj.

J. S./S.M.