- Zvanična statistika o broju abortusa je do pre desetak godina bila dosta precizna ali u poslednje vreme se prekidi trudnoće više rade u privatnim ustanovama a neki od njih ne prijavljuju sve te prekide nadležnim organima, tako da ne znamo tačan broj tih prekida - rekao je prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor GAK Višegradska

On je naglasio da Srbija svake godine ostane bez jednog čitavog grada, oko 30.000 - 40.000 stanovnika. A prema popisu imamo čak 900.000, u užoj Srbiji i 300.000 a u vojvodini koji su stariji od 65 godina.

- Pored svega ovoga toga nemamo ni prostu reprodukciju. Cifre su poražavajuće. Država se, međutim, dosta bori protiv svega toga. Ali po zakonu prekid trudnoće može da se uradi do desete nedelje, dok posle tog perioda može samo iz medicinskih indikacija, ali do desete nedelje smo dužni da uradimo prekid kada to pacijent želi - rekao je Stefanović.

Razloga ima puno ali svaka žena ima pravo da odluči da li će roditi dete ili neće.

- Mi sada organizovano obavljamo razgovore sa pacijentima kako bi smo pokušamo da odgovorimo pacijentkinju od prekida i da predočimo moguće komplikacije, koje su brojne, ne česte, ali brojne. Prilikom intervencije može doći do krvarenja, zapaljenskih procesa, pa i do steriliteta - upozirava Stefanović.

Vesna Dedić, novinar i pisac, naglašava da moramo biti svesni da o temi za ili protiv abortusa pričamo u zemlji gde još nisu korisni ili ne postoje zakoni o porodici i o brizi o porodici.

- Ako ste majka i imate jedno dete od tri, četiri godine, i radite po smenama, a vrtići rade do 16h, teško je organizovati sve što je neophodno za lao dete. Takođe, brinuti o detetu sa platom od 30.000, 40.000 dinara, nije jedostavno. Većina ljudi želi ali nema mogućnosti da ima decu, a šta tek da radi razvedena žena, koja treba dete da upiše u vrtić, treba da organizuje nekoga da ga pazi, treba da ga hrani a ona treba da radi - rekla je Dedić.

Milica Đurđević, članica predstavništva i portparolka pokreta „Zavetnici“ ističe da pre svega nije tema da li smo za ili protiv abortusa, i da svako ko je normalan u Srbiji smatra da treba da poradimo na biološkom opstanku i na ovim zaista poražavajućim podacima.

Dr Stefanović ističe da ovo nije problem samo u Srbiji i da mnoge zapadne zemlje koje imaju deset puta veći standard imaju ovaj problem.

- Najveći prirodni priraštaj je u siromašnim zemljama, nije pitanje samo materijalne situacije. Svedoci smo da je struka ali i država uradila dosta po tom pitanju. Dosta stimulišemo rađanje, a nosioci svega toga biće vlada Srbije i mnoga ministarstva i to je veoma bitno za nas. Svedoci smo da se materijalno stimulišu mladi, olakšice se daju, trudnice imaju sada pun iznos plata i još puno toga se uradilo - rekao je dr Stefanović.

On je istakao da ne možemo da zaustavimo onoga ko to želi da uradi, ali da treba menjati svest.

I još jedan veliki problem današnjice jeste i sterilitet.

- Ministarstvo i država su dosta uradili i po tom pitanju. Omogućili su treći pokušaj o fondu i proširenje starosne granice na 42 godine, i sada novi zakon koji omogućava donacije i embriona i donaciju jajnih ćelija. Dosta toga se radi ali mora da se radi i na menjanju svesti - naglasio je dr Stefanović.