Generalni sekretar Kinološkog saveza Srbije Mahmud al Dagistani, nedavno je rekao da smatra da bi trebalo uvesti porez na pse i naveo da mnoge evropske zemlje imaju ovaj porez, bez obzira na to o kojoj veličini psa je reč.
Ova izjava izazvala je nezadovoljstvo mnogih vlasnika koji smatraju da bi ovakva uredba bila samo novi udar na njihov džep. Sa ovim se slažu i predstavnici azila "Riska" iz Beograda, koji smatraju da takav način oporezivanja nema smisla, kao da bi stvorio još goru situaciju u državi umesto da reši postojeće probleme.
Kako je navela Milja Krivokuća ispred ovog udruženja, sa ovakvom vrstom poreza treba biti veoma oprezan. Smatra da postoje delovi gde bi on imao smisla, ali nikako se ne slaže sa idejom oporezivanja svih kućnih ljubimaca.
- Porez na pse bi bio još jedan finansijski namet, a mnogi ljudi jesu udomili životinje i time pomogli da se reši problem životinja na ulici. Oni su sami odlučili da udome, nemaju nikakve olakšice kada je u pitanju briga o toj životinji i onda još treba da plaćaju porez. To je apsurdno, a sa druge strane jedan deo ljudi koji su već neodgovorni vlasnici bi sigurno napustio ljubimce i odlučio da ih ostavi na ulici. Neko naše iskustvo je da su ljudi u stanju da čim naiđu na prvi problem da se reše životinje. Ne vidimo da bi to bila dobra mera koja bi ljude stimulisala da budu odgovorni i da poštuju propise, da vode računa o njenom kretanju. Ne vidimo kako bi porez rešio probleme koji postoje u vezi sa neodgovornim vlasništvom koje predstavlja izbacivanje životinje, njeno zanemarivanje, ugrožavanje sebe i drugog. Možda bi čak napravio veći problem jer bi dosta ljudi reklo neću da plaćam porez, već ću izbaciti životinju - objašnjava ona.
Milja kaže da bi porez na sterilizaciju imao smisla jer ne postoji razlog da se kućni ljubimci razmnožavaju osim u slučaju da su registrovani uzgajivači, te da svakako i treba sankcionisati vlasnike koji ne brinu o čipovanju ili vakcinisanju životinja. Ipak, takva vrsta propisa već postoji.
- Sama ideja poreza nije najjasnija. Pitanje je gde bi taj novac išao, da li bi bio upotrebljen za rešavanje postojećih problema ili ne. Ne zna se šta je ideja i cilj. Nedostaje sistematska edukacija i primena zakonske regulative. Stalno se suočavamo sa tim da ljudi izbace životinju i nikom ništa, nema posledica - dodaje ona.
Veliki problem u Srbiji i dalje predstavlja napuštanje životinja, pa tako mnogi nekad željeni ljubimci završe na ulicama, a bivši vlasnici ne snose nikakve posledice. Prema mišljenju naše sagovornice više bi urodilo plodom sankcionisanje onih koji izbace životinju iz doma, nego plaćanje potencijalnog poreza.
- Kada se osoba odluči na udomljavanje ili kupovinu ljubimca mora da se edukuje kako bi znala šta to zapravo znači. To nije trenutna emocija, već moraju biti svesni da u narednih 15 godina moraju prilagoditi svoj život novom članu porodice, kao na primer kada idete na more i kada ste bolesni. Druga stvar je da se sankcije sprovode, ako napustite životinje da imate određene posledice, odnosno da ste dužni da je zbrinete negde ako više ne možete da brinete o njoj, a ne da je samo ostavite na ulici. Sterilizacija je takođe veoma bitna, jer ljudi ne razmišljaju da ne mogu sve te životinje da se udome, koliko god da su slatke njih je previše - zaključuje.
