Srpska sela su u odumiranju - čak u 86 odsto smanjuje se broj stanovnika, a oko 1.200 ih je u fazi nestajanja i ona zauzimaju ukupnu teritoriju površine Kosova i Metohije, upozoreno je danas na Forumu Hrana za Evropu u Vrdniku.
Uz negativni demografski trend, jedan od ključnih problema današnjeg sela i njegov loš ekonomski položaj je usitnjenost poseda i sve brojnija staračka domaćinstva, a najveći problemi su u brdsko-planinskim regionima, istakao je dr Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka.
Navodeći alarmantne podatke, Škorić je rekao da su sela napustili sami seljani čiji se život zasnivao na radu na sopstvenom posedu.
“Upravo posednici su napustili posed, i potpuno ga izbacili iz sistema resursa za život. Zato sada u Srbiji ima više od 50.000 praznih kuća i još tri puta toliko koje su van upotrebe”, naveo je akademik Dragan Škorić studiju SANU o propadanju srpskog sela.
On objašnjvana da od 4.709 naselja, čak 1.200 je u fazi nestajanja jer svako to selo ima manje od 100 stanovnika, a čak u 86 odsto sela se smanjuje broj stanovnika. Poštu nema 2.000 njih, oko 500 nema asfaltni put i vezu sa svetom, u 2.700 ne postoji dečji vrtić, u 230 njih nema osnovnu školu, u 173 škole pohađa samo po jedan đak.
Potencijal sela samo u oblasti stočarstva je 24 milijarde dolara do 2040. godine, ilustrovao je Škorić i naglasio: “Nema napretka Srbije bez sela”.
Na dvodnevnom 7. forumu Hrana za Evropu Ekonomskog instituta (EI) po prvi put biće predstavljen nacrt Studije o ekonomskom i društvenom razvoju Srbija 2040.
Direktor Ekonomskog instituta (EI) Dragan Šagovnović istako je, otvarajući Forum, da Studija predstavlja dokument pripreman sa ciljem da bude “objektivan prema prošlosti i dostojan da bude putokaz za budućnost”.
Osim akademika i saradnika Ekonomskog instituta u izradu ovog dokumenta uključeni su i vodeći privrednici i eksperti po oblastima.
“Uvereni smo i da je Srbiji takav dokument neophodan, a da su Ekonomski institut i SANU dostojni i pozvani da budu ‘centar sabornosti’ u njegovoj izradi”, ocenio je direktor EI.
Učesnike skupa u ime SANU pozdravio je potpredsednik SANU Ljubomir Maksimović.
Organizatori Foruma su beogradski Ekonomski institiut i Društvo agrarnih ekonomista Srbije, a partneri su Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), Perutnina Ptuj, Viktorija grupa, Atlantik grupa, Delta agrar, Al Ravafed Srbija i Gradske pijace.
Ovaj skup je istovremeno i deo obeležavanja 70. godišnjice postojanja i rada Ekonomskog instituta.
Priprema Studije o ekonomskom i društvenom razvoju Srbija 2040, koji se odnosi na poljoprivredu i prehrambenu industriju Srbije, počela je u martu ove godine saradnjom Ekonomskog instituta i Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU).
U izradi tog dokumenta učestvovali su vodeći privrednici i eksperti iz brojnih oblasti, a cilj Foruma je da kroz diskusije, dileme, predloge i sugestije uključi predstavnike institucija republičke i pokrajinske vlasti.
U radu Foruma učestvovaće i predstavnici Privredne komore Srbije, eminentni stručnjaci iz nauke i prakse, članovi upravnih i nadzornih odbora, generalni direktori i menadžeri poljoprivrednih, prehrambenih kompanija i zadruga, kao i uspešni srpski privrednici.
Autori studije Srbija 2040 očekuju primedbe i sugestije i individualnih poljoprivrednika, predstavnika trgovinskih lanaca, banaka i drugih finansijskih organizacija i osiguravajućih kuća.
Forum se ove godine održava u Vrdniku od 16. do 18. novembra, a očekuje se, između ostalih, i učešće predstavnika Vlade, SANU i Privredne komore Srbije.