Da li su bakterije pobedile antibiotike i koje infekcije u bliskoj budućnosti lekari moći da leče?
U Srbiji se treću godinu za redom obeležava Svetska nedelja svesnosti o racionalnoj upotrebi antibiotika.
Da li građani Srbije racionalno koriste antibiotike pitali smo dr Ivanu Ćirković, mikrobiologa i profesorku Medicinskog fakulteta i Katarinu Milošević, pedijatara alergologa u Univerzotetskoj klinici za decu Tiršova.
Ćirković je ukazala da se Srbija kada je reč o rezistentnosti bakterija od antibiotika na žalost ne razlikuje od drugih zemlja na jugu Evrope koje imaju problem sa visokim stopama rezistencije mikroorganizama.
- Zašto postoje problemi baš na jugu Evrope? Neki od razloga su razlike u mentalitetu ljudi, klimtske prilike, pristup lečenju, svest lekara, ali i pacijenata. Rezistentnost bakterija na antibiotike je globalni problem o kome se sve više priča. Do tog problema je došlo ne samo zbog neracionalne upotrebe antibiotika u medicini, već i u veterini, poljoprivredi i proizvodnji hrane - objasnila je Ćirković za Pink.
Ona je istakla da je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije postoji 12 bakterija za koje je potrebno što pre otkriti nove antibiotike.
Reč je, kako je dodala, pre svega o infekcijama koje se razvijaju u bolničkim sredinama, ali i o ešerihija koli, bakterijama koje pogađaju decu kao što je strepotokus pneumonie, zatim goneorea i salmonela.
- Ni jedan sistem u organizmu nije pošteđen. Bakterije koje izazivaju infekcije svih sistema su postale rezistentne - upozorila je Ćirković označivši kao ključni problem neracionalnu upotrebu antibiotika.
Ona je napomenula da te bakterije još nisu stekle rezistenciju na sve dostupne antibiortike, ali da je problem ozbiljan.
Foto: Printscreen
Pedijatar alergolog Katarina Milošević napominje da temperatura nije znak da odmah treba uzeti antibiotik, i da ta vrsta lekove ne deluje na viruse.
- Pedijatar je taj koji određuje kada se pije antibiotik, a ne uzima ga roditelj zbog prevelike zabrinutosti. Fokus je na deci predškolskog uzrasta koja imaju česte infekcije disajnih puteva. One su mahom visrune i antibiotik tu ništa ne može da pomogne - objasnila je Milošević.
Prema njenim rečima značajni rezultati su postignuti zabranom prodaje antibiotika u apotekama.
- Mi nismo suprotstavljene strane sa pacijentima, imamo isti zadatak. Da je dosta urađeno - to se vidi pre svega po smanjenoj potrošnji antibiotika, ali komunikaciji sa roditeljima - dodala je doktorka.
Milošević je podvukla da se pre uzimanja antibiotika mora obaviti minimum pregleda - krvna slika i bris.
