Vršnjačko nasilje postalo je ozbiljan problem srpskog društva i obrazovnih institucija, a ispostavilo se da mnoge škole u Srbiji na to žmure i ne primenjuju Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji jasno definiše mere koje škole treba da preduzmu radi rešavanja slučajeva vršnjačkog nasilja.
- Generalno problem koji nastaje je taj što dete ne postaje nasilnik preko noći. Ono šalje stalno poruke neke, svakog dana. Da li je to neko agresivno ponašanje? da li je došao besan, neispavan ili tužan? Na nas vaspitačima je da ispitamo šta je uzrok toga i onda dođe do problema - rekao je pedagog.
Problem je to što kolege nisu svesne te vaspitačke uloge u radu odnosno izbegavaju to. Škole se bave obrazovno-vaspitnim procesom, a akcenat nastavnika je samo na onom obrazovnom procesu. Oni kažu da se vaspitanje nosi od kuće, to jeste ali mi i imamo i nepotpune porodice i iz različitih okruženja - rekao je pedagog.
Voditeljku Olju Lazarević interesovalo je kakve posledice može da prouzroku je dete koje ima razne privilegije.
- Opet zavisi o kom uzrastu pričamo, ali u jednom trenutku će biti jako loše i obiće se o glavu. Nailazimo na dosta sebičnosti gde roditelji govore "da to je moje dete i ono može sve", ali šta ćemo sa njegovim okruženjem. Tu mora da se podigne svest o tome da on nije sam i da deluje na decu okolo - rekao je psiholog.
- Ja zaista apelujem na to da je mnogo veća odgovornost roditelja nego nastavnika. Mnogo često se priča da je mnogo na nastavnom kadru, učiteljima, nastavnicima, pedagozima, psiholozima. Jeste, treba da budemo udruženi mi i roditelji i da se prožimamo zajedno kroz to vaspitanje deteta. Međutim, roditelj očekuje da učitelj odnosno vaspitač uradi nešto što on kod kuće ne radi, to ne može - rekao je psiholog.
Autor:
