Tokom šest decenija koliko se održava Sabor trubača u Guči iznedrio je mnoge nesvakidašnje ljubavi, ali i prijateljstva za čitav život.
Jedna takva priča ispisana je svedočeći o večnoj povezanosti srpskog i mađarskog naroda. Skoro dvadeset godina kod Slobodana Slavkovića iz Guče dolazila je grupa od oko 30 bajkera iz mesta Pečulj, a među njima je bio i Šandor Farkaš. Кoliko je ovaj Mađar zavoleo Srbe i srpsku trubu najbolje je pokazao onda kad su mu dani na ovom svetu bili odbrojani.
- Jednog proleća stigla nam je vest da se Farkaš razboleo. Dobio je karcinom kostiju. Znao je da mu zbog razvoja bolesti nije ostalo puno od života. Izrazio je želju da se kremira, a da se pepeo iz urne razaspe u reku Bjelicu uz zvuke trube. To je učinjeno pre sedam godina kada je preminuo. Bilo je izuzetno dirljivo, a meštani koji su tome prisustvovali mesecima su prepričavali taj događaj - rekao je Slobodan iz Dragačeva.
Foto: RINA
Tako je poslednja Farkašova adresa zauvek ostao sokak u Guči. Osim što je pepeo posut u ovoj varošici, na zidu jedne kuće u hladu stoletne lipe stoji njegova slika i ispisane tri reči na srpskom jeziku ''zauvek sa nama".
Šandorovi prijatelji nakon njegove smrti ne propuštaju Sabor trubača, a na taj način evociraju večne uspomene na Farkaša. Tako je i ovog avgusta kada su se okupili u Slobodanovoj kući kao nekada.
- Srbe je zavoleo do groba. Svake godine je dolazio u Guču i živeo je za taj Sabor. Čitave godine je šparao za te dane. Opčinila ga je količina dobrote ovde i uvek je govorio da je jedino Srbi imaju - rekao je Predrag Lukić iz Osjeka.
Кad se Bjelicom prosipao pepeo ovog Mađara prema njegovoj želji svirao je orkestar Gvozdena Rosića, a događaj je tada zabeležio i BBC.
Autor:
