Žestok grom iznenadio je juče Mladenovčane kada je u ranim jutarnjim satima udario u banderu u sklopu pijace, nakon čega je došlo do požara na krovu jednog objekta. Na sreću, nije bilo povređenih, a požar je ubrzo lokalizovan.

Meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Nedeljko Todorović za Objektiv kaže da ovakve pojave treba da budu opomena svima kako bi shvatili opasnost od udara groma, kao i koje neophodne mere prevencije treba preduzeti na vreme kako bi se zaštitili.

– U svetu godišnje pogine čak 25.000 ljudi, dok ih 10 puta više preživi, ali s teškim posledicama. Svi misle da neće grom baš njih, a kad se desi, nažalost, bude kasno. Ćerka prijatelja mojih roditelja nastradala je u dnevnom boravku dok je sedela pored utičnice. Strujni napon je kroz trafostanicu izbio kroz utičnicu, a ona je stradala na licu mesta. Poginula je i jedna devojčica kada se sakrila ispod krošnje drveta da ne bi pokisla. A ona je, u stvari, bila idealna meta za grom. I nesrećni dečko koji je plivao u jezeru stradao je kada ga je grom udario jer mu je iz vode virila samo glava, a on je tako remetio taj elektromagnetni tok groma pošto je štrčao. Zato, pamet u glavu pre nego što uopšte počne da grmi – objašnjava Todorović.

Meteorolog navodi da ne postoji stroga zakonitost gde će grom udariti, ali da, po prirodi stvari, sve što štrči iznad ravnine predstavlja metu za udar groma.

– U velikim gradovima, gde ima puno visokih zgrada, manja je verovatnoća da udari grom jer su one nabijene jedna pored druge. S druge strane, jezera i reke jesu mete za udar groma, kao i planine, odnosno grebenovi koji štrče iznad reljefa. Najčešća meta udara groma je definitivno staro, usamljeno drvo, ali i čovek u čamcu, u vodi..

Najopasniji su junsko-julski gromovi, koji su, kako ističe, najžešći.

– Grom se javlja u letnjoj polovini godine, od kraja aprila do kraja oktobra, a najčešći i najveći su junsko-julski gromovi, koji predstavljaju potencijalnu opasnost po život ljudi.

Najpoželjnije je da svako pogleda vremensku prognozu pre nego što preduzme bilo kakvu aktivnost.

– Ukoliko se baš tog dana očekuje grmljavina, ne treba da idemo u planinu ili, ako smo već na moru, treba da se pripazimo. Gromovi najčešće udaraju pre podne, ali dešava se da udar bude i u toku noći, po podne ili uveče. Postoji nekoliko načina kako da znamo da li će grmeti baš u našem okruženju, a meteorolog ističe popularne aplikacije za praćenje lokacije grmljavine.

– Postoje internet stranice na kojima je prikazana zemaljska kugla u toku grmljavine, pa se mogu videti lokacije kuda se grom kreće. Možemo da zumiramo, pa da vidimo da li se grmljavina približava ili udaljava.

Prema rečima našeg sagovornika, čovek zapravo ometa zemaljsko elektromagnento polje, pa zato, nažalost, nastrada. Zato se treba skloniti na sigurno mesto.

– Najbolje je skloniti se u čvrsti zidani objekat. To, naravno nije garancija sto odsto jer grom i te kako može da udari i tu, ali bolje je i to nego ostati na otvorenom. Ne treba biti u blizini velikih vodovoda i trafostanica jer su one dobre mete za udar groma. A ako se zadesimo napolju a počne da grmi, najbolje je da se sklonimo u šumarak ako nema čvrstog zidanog objekta.

– Treba da pobegnemo u nisko rastinje, a ako baš nema nikakvog grmlja, onda treba da legnemo skroz na zemlju, kako ne bismo štrčali i da se pokrijemo odećom po glavi jer krupan grad može čak da nas onesvesti. Mnogi smatraju da mobilni telefon moramo da ugasimo ukoliko počne da grmi, međutim, meteorolog kaže da je struja u mobilnom uređaju minimalna, te da ne predstavlja veliku opasnost.

Prema rečima našeg sagovornika, kada ugledamo blesak munje, treba da počnemo da brojimo.

– Brojimo 1, 2, 3, 4, 5, 10 sekundi do momenta kada se začuje grmljavina. To pomnožite sa 3,3 i dobićete udaljenost groma. Pošto se zvuk prenosi brzinom od 330 metara u sekundi, to znači da je svaka sekunda 330 metara. Na primer, 10 sekundi je 3.300 metara, ako je pet sekundi, onda je 1.650 metara, ako je dve sekunde, to znači da je grom tu negde iza ćoška, na nekih 500-600 metara. I na ovaj način može da se vidi da li će se taj oblak grmljavine približiti mestu osmatranja, pa tako možemo da pobegnemo na vreme – kaže Todorović.

Autor: