Najveći porez na imovinu za prošlu godinu platio je Beograđanin, a on u svom vlasništvu ima više od 5.000 kvadrata stanova, poslovnog prostora, garaža i građevinskog zemljišta.

Za stambene i poslovne prostore trebalo je da plati tačno 7.924.247 dinara ili oko 67.000 evra.

Ovaj poreski obveznik porez je je platio po četiri osnova: za ukupno 3.522 kvadrata stanova platio je tačno 7,1 milion dinara, za poslovne objekte površine 318 kvadrata platio je 481.000 dinara, nešto više od 110.000 dinara izdvojio je na ime poreza na garaže i garažna mesta, kao i 230.753 dinara za zemljište površine 1.107 kvadrata.

S druge strane, najmanji porez na imovinu koji je za ovu godinu platio jedan Begrađanin iznosio je 800 dinara.

Grad Beograd je, inače, ove godine doneo odluku da porez na imovinu ne može biti povećan više od dva procenta u odnosu na porez za prethodnu godinu.

Visina poreza zavisi od zone u kojoj se nekretnina nalazi, njene površine i vrste.

Po osnovu poreza na imovinu država je prošle godine ostvarila prihod od ukupno 45 milijardi dinara.

Istekao je rok za uplatu četvrte rate godišnjeg poreza na imovinu koji se plaća na osnovu rešenja za 2019. godinu, a za neplaćanje ili neblagovremeno izmirivanje obaveze obračunava se kamata po stopi jednakoj referentnoj stopi NBS, uvećanoj za 10 procentnih poena.

Referentna kamatna stopa trenutno iznosi 2,25 odsto, što znači da svako kašnjenje povlači i zateznu kamatu od 12,25 odsto godišnje.