- Vlasi nikoga ne sahranjuju u gluvo doba noći, nego pre zalaska sunca - kaže Mitrović i napominje da je ritual venčavanja umrlog u gluvo doba noći sa osobom koja je živa je čista fikcija.

Prema njegovim rečima, kada se na vlaškom kaže crna svadba, misli se na žalosnu svadbu.

- Imamo sam emisare koji su želeli da vide kako taj običaj izgleda. Mora rođaka Borjanka je umrla 1974. godine i majka joj je priredila crnu svadbu. Sve oko nje je belo, a ne crno - navodi Mitrović.

On ističe da je crna svada plemenit običaj.

- Na ruci umrle Borjanke vidite, vidite rekvizit koji veoma bitan. Vlasi veruju u sudbinu i zagrobni život. Da bi Vlah krenuo na onu stranu, zagrobni život se upotpunjuje kroz posmrtne hlebove na kojim su znakovi. Tako se odlazi pred Boga i nudi mu hleb i traži da ga primi u njegovo carstvo. Sve počinje i završava se svetlošću. Vlaški običaju su uvek pod punom svetlošću - naveo je Mitrović.

- Crna svadba se izvodi na dan sahrane, svira tužna muzika, formira se barjak i nalazi momak koji će ga nositi. Na njemu se upisuje ime osobe, momci i devojke šetaju oko kuće preminulog - navodi Mitrović.

Prema njegovim rečima, ovaj ritual se izvodi za mlade ljude koji su stupili u brak.