Emilija kaže da joj je trebalo dosta vremena da se privikne da sa automatskog menjača pređe na mehanički, ali i da sada fiću ne bi menjala ni za jedan drugi moderniji automobil.

Trebalo mi je dosta strpljenja, a pogotovu mom ocu koji se vozio sa mnom i odgovarao na sva moja pitanja, ali sad sam se toliko navikla da ne znam da li bih umela da vozi neka novija kola - priča kroz osmeh Emilija.

Za sada ova mlada žena "fiću" vozi samo po gradu, ali joj je želja da se oproba i na malo daljim turama, a ove godine će ga prvi put izvesti i na sneg.

Ona kaže da njeni sugrađani imaju samo reči hvale, a zbog vožnje ovog automobila nedavno je pala i jedna neobična bračna ponuda.

Bila sam na semaforu, ali sam morala malo da vratim u rikverc, jer se ugasilo zeleno svetlo za moj pravac, a onda mi je prešao jedan gospodin, pretpostavljam da je mislio da je neobično da mlada žena vozi fiću i još bez greške ubacuje u rikverc, pošto je to na ovom žućku malo složenija radnja, i onda je na sred ulice povukao: ’Udaj se za mene".

Četrdesetdvogodišnji "fića" i Emilija već neko vreme zajednički krstare užičkim drumovima. Ona je lepa, mlada, obrazovana, a "fića" u najboljim godinama.

Mogu reći da je to poseban osećaj i uglavnom nailazim na pozitivne reakcije - kaže Emilija i dodaje da je nedavno imala zanimljivo iskustvo kada joj je jedan deka uz pozdrav kazao "svaka ti čast".

Ovaj automabil je u porodicu Todorović stigao iznenada i kao svaka neplanirana prinova imao je poseban tretman pa je zbog toga i danas veoma očuvan.

"On je u našu kuću stigao 1979. godine, mojoj porodici je bio neophodan automobil, naručili smo ’ladu 1600’ , ali se u to vreme čekalo dugo da stigne auto a nama je baš bio potreban, pa je otac otišao u sevis u Sevojno i uzeo fiću, ali se tako pogodilo da je odmah za njim stigla i lada. Otac je onda uglavnom vozio veći auto, a ja kao i većina mladih fiću i ono što je najvažnije, zimi nije vožen nikada, već je bio garažiran”, priča Emilijin otac Predrag Todorović.