Ljiljana Marković, specijalni pedagog EDU centra, za "Novo jutro" otkrila je da je neophodno da deca na sve načine budu zaštićena od takozvanih predatora koji mogu da im naštete putem socijalnih mreža. Ona se dotakla i slučaja koji je potresao javnost, o nestanku dvoje tinejdžera koji su se upoznali putem društvenih mreža.

- Veliki problem su poznanstva preko društvenih mreža, jer mi ne znamo ko stoji iza tih profila. To može da bdue neka osoba koja se lažno predstavlja, ili vršnjak koji se šali. Ljudi koji stoje iza lažnih profila su predatori, oni su vešti, znaju kako da priđu, targetiraju žrtvu, i stvore odnos poverenja - govorila je Marković.

Ona se dotakla i nedavnog slučaja napastvovanja devojčice u tržnom centru, gde je apelovala na roditelje koji treba da podignu svest svoje dece o temi, koja je, kako ističe i dalje "tabu".

Više je svest ljudi povećana, pa ljudi reaguju i primećuju. Ranije se nije puno govorio o nasilju u porodici, ali kako se podizala svest u narodu i društvu, tako se i o tome više priča... Deca su malo edukovana, ali i roditelji teško ulaze u takvu temu - objasnila je Marković.

Tim povodom, i advokat Gordana Boziloć Petrović prokomentarisala je da nije retkost da prestupnici nakon čak sedam dana od izlaska iz pritvora, ponove krivično delo. Ona ističe da su u pitanju specifični profili ljudi, koji mogu da budu iz bliskog okruženja deteta.

To znaju biti lica od poverenja, rođaci, komšije. Dete se igra u parku, pa neko kupi loptu, slatkiš... To su specifični profili, i to su lica koja neka dela vrše nekoliko puta. Izađu iz zatvora i izvrše ponovno delo u roku od sedam dana. Bitno je da deca treba da znaju da roditelji mogu da pomognu u bilo kakvoj situaciji. Bliskost roditelja i deteta mora da bude na najvišem nivou - objasnila je Božilović.

Aleksandra Šandor iz fondacije Tijana Jurić napomenula je da je njen cilj da iz ličnog primera i iskustva uputi, i apeluje na mlade da javno govore o svim vrstama nasilja koje doživljavaju.

- Ja sam zlostavljana u detinjstvu, i zato sam u fondaciji, to je i deo mog izlečenja. Ono što je važno, jeste da registar pedofila postane javan i dostupan. Ja na ličnom iskustvu gradim priču, i mi kroz fondaciju zaista imamo uvid u to koliko je sve to rasprostranjeno. Oporavak traje ceo život, živim sa tim i oporavljam se. Ja živim normalno, imam lep život, zadovoljna sam, ali trauma ostaje, i nosim je sa sobom - dodala je sagovornica.

Šandor se dotakla i empatije koja je najizraženija kod osoba koje su i same doživele nasilje, te istakla da svaki novi slučaj zlostavljanja na nju utiče.

Svaka priča me lično pogađa, znoje mi se dlanovi, svako na svoj način to doživljava. Sve zavisi od ličnosti i karatktera - objasnila je Šandor.