Epidemiolog Branislav Tiodorović smatra da će mere najverovatnije biti produžene i posle ponedeljka.
- Ja ipak očekujem da mi za pet dana nećemo imati takvu vrstu poboljšanja da se vidi napredak da se smanji broj zaraženih i umrlih. Mi ćemo opet najverovatnije, otvoreno govoreći, produžiti mere - rekao je on.
Kako je istakao, računa da će i ostali deo Kriznog štaba to shvatiti, jer će videti ozbiljnost situacije.
- Mi iz medicinskog dela Kriznog štaba smo tražili da najmanje 14 dana budu mere na snazi. To stvara dilemu da li ćemo mi sa ovih pet dana imati stvarno poboljšanje. To je kratak period da se bilo šta desi, da se smanji broj novozarženih značajnije, da recimo sa ovih 5.200 padne na 3.000 - ocenjuje on.
Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Teška borba na sednici Kriznog štaba
Prema rečima Tiodorovića, medicinski deo Kriznog štaba nije promenio svoj stav po pitanju mera.
- Mi, medicinski deo Kriznog štaba izražavamo oprez u pogledu dužine trajanja mera. Mi smo skrenuli pažnju da smo odavno tražili da one budu uvedene još ranije - navodi on.
Na pitanje kako je došlo do toga da epidemiolozi prihvate da mere traju pet dana umesto 14, kako su tražili, Tiodorović kaže da je bila "teška borba".
- Moram da kažem da je velika većina Kriznog štaba, i onog dela koji nije medicinski, shvatio ozbiljnost situacije. Ali se uvek lomio zbog toga koje će biti posledice po ekonomiju - kaže on.
Prema njegovim rečima, struka se drži onoga što je doktrina i toga kako se epidemija suzbija i kontroliše.
- Ovoga puta bila je sa nekima koji su imali drugačiji stav u smislu - šta će nam mere, tu je bilo većih oštrih diskusija. Bilo je nekih koji su smatrali da je to preterano, neshvatajući ozbiljnost situacije, a to imamo i među stanovništvom. Među radnicima u ugostiteljstvu i u različitim oblastima - kazao je Tiodorović.
Tiodorović napominje da se na prvo mesto uvek stavlja zdravlje, jer samo, kako ističe, "zdrav čovek može da radi i stvara novu vrednost iz koje će se plaćati lečenje".
Na pitanje, da li će mere biti oštrije, on kaže da niko nije ni razmišljao o policijskom času.
Tidorović kaže da nema dileme da je trebalo da mere budu strože, tj. da duže traju.
- One su sada jedino moguće rešenje, nema policijskog časa ni ograničenja kretanja. LJudi imaju mogućnost nabavke hrane, lekova kao i goriva. Sa te strane govoreći, to je jedino bilo moguće što se tiče mera - naveo je on.
- Nikakva ograničavanja kretanja, policijski čas i takve mere ne bi ništa rešile, kao što vidite to ne pomaže nigde u zemljama u Evropi - pojasnio je on.
Govoreći o tome zašto je policijski čas nekada imao učinak na smanjenje širenja virusa, a danas ne, Tiodorović kaže da je uzrok tome britanski soj virusa.
- Mi imamo iz naših laboratorija podatak da je u ukupnom broju zaraženih u Srbiji čini 80 odsto britanski soj. A za taj soj virusa se zna od oktobra prošle godine, zna se da je on zarazniji, da se vrlo lako širi i da ne napada samo starije, već i mlađe generacije - napominje on.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je sve više mladih koji su zaraženi i koji oboljevaju.
- Čim imate veće zaražavanje, imaćete i veći broj težih kliničkih slika, a onda i veći broj umrlih. Ovaj soj virusa očigledno mora da 'prošiša' kroz našu populaciju, on će uvek naći onoga ko je najslabiji, ko ima najlošiji imunitet i nažalost biće takvih slučajeva dosta - kaže on.
Razumem ugostitelje
On napominje da je mere trebalo uvesti ranije, te da britanski soj virusa ne bi sada imao toliko delovanje među populacijom u Srbiji.
- Mi pokušavamo poslednjim merama da mu suzimo polje delovanja time što ćemo smanjiti kontakte na one koji su esencijalni. Čovek mora da kupi hranu i lekove i da ima gorivo. Normalno je za očekivati da će svi shvatiti ozbiljnost - kaže Tiodorović.
Ističe da razume one koji neće moći da rade, kao što su ugostiteljski objekti, ali napominje da je u Evropi još od oktobra zaključavanje.
- Tako je i u zamljama u okruženju, a u Evropi ne radi ništa. Za mene nema dileme - skijališta treba zatvoriti. To nam je krenulo posle Sretenja, tu se proširilo. Bez obzira na sve vrste ubeđivanja i poštovanaj mera, realno nema poštovanja mera - kaže on.
Posebne mere za Uskrs zbog dolaska ljudi iz inostranstva
Imamo veliki problem pred sobom, kaže Tiodorović po pitanju Uskrsa i mera tokom praznika.
- Veliki broj naših građana živi u zapadnoj Evropi i oni će doći, jer 4. aprila je već katolički Uskrs i treba očekivati da će doći veliki broj ljudi - napominje on.
Ocenjuje da ljudi dolaze jer žele da vide rodbinu i zavičaj, što je razumljivo, ali navodi da se oni u Srbiji opuste i ne žive pod merama kao u zemljama Evrope.
- Ljudi ovde kad dođu opuste se, ponašaju se opušteno. Imam za njih samo jednu poruku - ponašajte se ovde kao što se ponašate po Nemačkoj, Švajcarskoj i tako dalje - poručuje Tiodorović.
Napominje da se u Kriznom štabu intenzivno razmišlja o merama tokom uskršnjih praznika.
- Moramo ovih dana da zauzmemo stav da li će to biti obavezno testiranje na granici, pričam hipotetički. Mi ne tražimo našim ljudima PCR test na granici, jer po Ustavu ne možemo da mu zabranimo ulazak, ali će biti stavljen u karantin, može da radi PCR test tog dana ili sutradan, ako se ispostavi da je negativan, onda je slobodan - pojašnjava Tiodorović.
Kako kaže, moraju da razmisle da li će biti uvedeno na granici testiranje da bi se odmah znalo da je neko pozitivan, te se obavesti policija koja će kontrolisati da li se neko pridržava samoizolacije.
