Srpski patrijarh Pavle preminuo je pre 11 godina, a u manastiru Rakovica u Beogradu, gde je sahranjen, služena je jutros liturgija. Da nije zaboravljen, već naprotiv, uverili smo se jutros u manastiru kada smo zatekli puno manastirsko dvorište ljudi.

Dok se služila liturgija, u skladu da poštovanjem epidemioloških mera, vernici su tiho prilazili grobu patrijarha i svako na svoj način mu odavao počast. Neki su donosili cveće, neki su palali sveće, a neki su se i fotografisali. Ono što je zajedničko za sve koji su danas bili na njegovom grobu je način na koji su prilazili - svečano, bojažljivo i sa puno poštovanja.

Pavle Vulović kaže za Pink.rs da već jedanaest godina dolazi i ovaj manastir, posebno na današnji dan. Otkriva nam da je imao priliku da vidi patrijarha uživo i da je svedok njegove dobrote i čestitosti.

-Bio je kao živi svetac koji je ovuda hodao. Ja sam tada živeo na Mirjevu i znam da je stalno putovao autobusom broj 27. Bio je sitan, nizak rastom, nekako neupadljiv, ali kada ga prepoznate vidite neki spokoj na njegovom licu. Čuo sam da su ga iz Patrijaršije stalno molili da se ne vozi gradskim prevozom, da ne bi sretao ljude koji su, kako oni kažu, nedolično odeveni. On im je i na to odgovarao "oni neka idu svojim, ja ću svojim putem". Jedan taksista iz kraja mi je pričao da mu je jednom ponudio da ga besplatno poveze, ali on nije želeo takvu uslugu, i pravdao time da ne želi da mu otima "hleb iz usta" - priča nam Vulović zbog čega je njemu patrijarh Pavle poseban.

Na grob najvoljenijeg srpskog patrijarha u manastiru u Rakovici često dolazi i Maja K. sa ćerkom Natalijom.

-Ovde dolazimo svake nedelje, slušamo liturgiju. Čast nam je što je patrijarh Pavle ovde sahranjen i imamo priliku da posetimo i njegov grob. On je jednom prilikom pričestio moju ćerku, i drago mi je što je imala tu čast - kaže ona.

Milica M. takođe kaže za naš portal da nije prvi put da posećuje ovaj manastir.

- Nisam prvi put ovde. Živim blizu i dolazim često, nevezano za godišnjicu. Postala sam majka pre tri godine i tek imam poseban osećaj kada ovde dođem - rekla je Bojana.

"Pričestio se i umro u snu u 96. godini"

Patrijarh Pavle, umro je tog 15. novembra u snu. Bio je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu gde se nekoliko meseci nalazio na lečenju.

Tog novembarskog jutra se pričestio poslednji put, nakon toga je zaspao, a smrt je zvanično nastupila u 10 i 45 časova. Dva meseca ranije navršio je 96 godina.Sahranjen je četiri dana kasnije u manastiru Svetih Arhangela u Rakovici, a sahrani je prema nezvaničnim procenama prisustvovalo više od pola miliona vernika.

Patrijarh Pavle je u periodu od 1990. do 2009. godine bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve. Prethodno je od 1957. godine bio episkop raško-prizrenski.

"Njegove reči i danas se prepričavaju"

Rođen je kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, koje je tada pripadalo Austrougarskoj, a danas se nalazi na teritoriji Hrvatske. Zamonašio se u manastiru Blagoveštenju 1948. godine kad je dobio ime po apostolu Pavlu. Zbog skromnosti i istinoljubivosti vernici su ga smatrali svecem koji hoda. Njegove reči i mudre poruke su neprocenjiv dar i odzvanja i danas.

Ovo su neke od njih:

- Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

- Naša je obaveza da pomažemo bližnjem u nevolji, ali ne čineći pri tom nikakvo nasilje, jer svako je slobodan da izabere da li će da krene putem spasenja.

- Smirenost je dakle, braćo i sestre, majka sviju evanđelskih vrlina, jer se Bog gordima protivi, a smirenim daje blagoslov.

-  Mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost.

- Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina. Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.