Svrha interneta i društvenih mreža polako skreće u onu drugu krajnost, ne tako lepu, jer su postali mesto ucena, uvreda, proganjanja, neovlašćenog objavljivanja fotografija, snimaka razgovora i druge privatne svojine, za šta se može otići u zatvor i do pet godina, i najboljem slučaju platiti novčana kazna.

Ne tako retko, svedoci smo da se javnosti putem društvenih mreža publikuju snimci razgovora ili nage fotografije, ili pak da se nekome otvoreno preti putem Tvitera, Fejsbuka, Instagrama…

U poslednje vreme žrtve ovakvih dela često su muškarci, koji objavljivanje nekog razgovora ili nage fotografije na društvenim mrežama mogu izbeći samo ako plate određenu odnosno traženu sumu novca.

Šef Odseka za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine Ministarstva unutrašnjih poslova i policijski savetnik mr Mikailo Tijanić navodi za Telegraf.rs da sve ove radnje mogu biti predmet privatnog ili službenog gonjenja.

Tako na primer, ukoliko neko objavi nečiju fotografiju, prepisku, ili snimak razgovora bez odobrenja osobe koja je na toj fotografiji ili snimku, kazniće se zatvorom do dve godine.

– Radi se o krivičnom delu član 145 Krivičnog zakonika koji se zove neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta, snimka, fotografije, filma, privatne prepiske… Po članu 153 istog zakonika, za ovo delo gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi, a kazna je do dve godine zatvora – navodi objašnjava Tijanić za naš portal.

To, međutim, nije slučaj ukoliko neko otvoreni preti ili ucenjuje.

– Ako neko nekom, na primer, kaže da će mu polomiti ruke, radi se o krivičnom delu član 138 – ugrožavanje sigurnosti, i ono se goni se po službenoj dužnosti. Ukoliko je pretnjom ugrožena nečija sigurnost, počinilac će se kazniti novčano ili kaznom zatvora do jedne godine. Međutim, ukoliko je pretnja izazvala uznemirenost građana ili neke druge teže posledice, izvršilac će se kazniti sa tri meseca do tri godine zatvora.

– A, ako je pretnja upućena predsedniku, potpredsedniku i drugim članovima Vlade, narodnom poslaniku, sudijama, javnom tužiocu, policijskom službeniku a u vezi sa poslovima koje koje obavlja kazna je šest meseci do pet godina – navodi Tijanić.

Naš sagovornik ističe da su na internetu česte i ucene, da ih ima mnogo više u odnosu na broj koji se prijavi, a da su meta najčešće muškarci.

– Naši ljudi, najviše muškarci, često budu prevareni tako što im se neko predstavi kao ženska osoba koja želi neku vrstu kontakta i upoznavanja. Međutim, pre nego što bi se sreli i uživo upoznali, od žrtve se traži slika da bi se videlo kako izgleda, pa se s tim u vezi prvo traži izgled face, pa telo, pa da se žrtva obnaži u celosti a zatim i da izvodi određene radnje.

- Svim tim slikama i snimcima žrtva se ucenjuje da će biti poslati njegovim prijateljima na Fejsbuku i da će biti postavljene na društvenim mrežama. Da ne bi bio osramoćen, muškarac daje novac, jednom, dva puta, a tek kada više ne može, podnosi prijavu.

– Verovatno ima više takvih slučajeva nego što smo mi primili prijava. Ima sigurno. To je ta tamna brojka kriminaliteta koja ne može da bude zabeležena ali se osnovano sumnja da je uvek broj krivičnih dela veći nego što se prijavi u svim oblastima – kaže Tijanić.

On objašnjava da se krivično delo ucene goni po službenoj dužnosti.

– Mi smo imali slučaj da su naši građani bili žrtve. Mislili su da komuniciraju sa strankinjama, a iza tih ucena je, zapravo, stajala grupa iz Nigerije koji su se predstavaljali kao žene. Muškarac se skinuo go, ali mu je navodna žena sa druge strane tražila još. Kada je odbio, rekla mu je da će tu njegovu nagu fotografiju da postavi na Fejsbuk ako joj ne pošalje 100 evra. To je ucena!

- U momentu kada neko neosnovaano nešto zahteva ispunjeni su uslovi za krivično delo ucene, za šta su kazne do pet godina zatvora.

Kao i u slučaju objavljivanja fotografija, razgovora, prepiske, privatno se goni i osoba koja je putem interneta vređala. Napisao vam neko “ćoro”, “bogalju”, “lopove” može biti kažnjen novčano sa iznosom od 40.000 do 200.000 dinara.

Advokat za internet pravo Dragan Milić navodi za Telegraf.rs da je uvreda izraz, izjava (ili ponekad ponašanje) kojom se druga osoba ponižava ili omalovažava.

– Po svojoj prirodi, uvredljiva izjava najčešće je vrednosni sud a ne činjenična tvrdnja. Najčešće je podobna da prozrokuje duševnu bol ili neku drugu materijalnu i nematerijalnu štetu.

- Za uvredu, u građansko-pravnim postupcima dosuđuje se oko 100.000 dinara na ime nematerijalne štete zbog duševnog bola usled povrede ugleda i časti, zavisno od sredstva kojim je uvreda saopštena, ugleda oštećenog i drugih okolnosti koje utiču na stepen povrede može bizi i manja ili veća – kaže Milić i dodaje da se sa 150.000 do 400.000 kažnjava osoba ako nekog uvredi putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava na javnom skupu.

Milić kaže i da se naknada za štetu nastalu usled objavljivanja nečije fotografije ili snimka razgovora uglavnom kreće od 50.000 pa do više od 200.000 dinara

– U ovom slučaju radi se o povredi prava na privatnost. Oštećeni ima pravo na naknadu štete koju ostvaruje u građansko pravnom postupku, a naknada zavisi od ugleda oštećenog i od toga koliko je prethodno medijski kompromitovan – rekao je Milić.

I on smatra da su ucene, uvrede, neovlašćeno objavljivanje fotografija, razgovora na društvenim mrežama sigurno mnogo češće nego što se o tome zna i govori:

– Jer, ljudi retko prijavljuju takve stvari, plašeći se da dodatno ugroze svoju privatnost ili bezbednost. Dva su načina da se tome stane na put. Dodatna opreznost na internetu i pojačana zaštita privatnosti u svakom smislu i prijavljivanje počinioca nadležnim organima.

Kad smo već kod prijava, Mikailo Tijanić navodi da se ucene prijavljuju Višem tužilaštvu, posebnom Odeljenju za visokotehnološki kriminal u Beogradu, a uvrede, kletve, objavljivanje privatne svojine oštećeni podnosi nadležnom sudu.

Posle svega ovoga, razmislite da li ćete nekome uputiti pogrdnu reč putem društvenih mreža, čije fotografije objavljujete, kako se svetite momcima, i uopšte kako i za šta koristite društvene mreže.