Sa prvim znacima proleća, počinju problemi za osobe koje pate od alergije. Međutim, zbog visoke koncentracija polena u vazduhu, na kijavicu i peckanje u očima žele se i oni koji nisu nikada bili alergični.

Najčešći simtomi su uporna kijavica, svrab u nosu i obilna sekrecija, glavobolja, kašalj, suzenje očiju,otežano disanje, osećaj zamora…Ovi simptomi jako podsećaju na prehladu (mada mogu ukazati I na ozbiljnija oboljenja) , pa mnogo i ne znaju da imaju alergiju.

Procenjuje se da svaki četvrti ili peti stanovnik Srbije patio d neke vrste alergije.

Kako i svake godine, početkom marta, lekarima se javlja povećan broj pacijenata koji imaju kijavicu, kašljucaju i curi im nost. Ako pacijenti ove tegobe ne svhati ozbiljno i zanemaruje godinama kao posledica se može javiti astma.

Alergo pulmolog dr Ružica Nadaskić kaže da su alergijske bolesti veoma zastupljene, ne smo kod nas, nego i u svetu, čemu je u velikoj meri doprinela promena životnih uslova, ali i stres. -Stres je u osnovi mnogih bolesti, pa i alergija – kazala je Nadaskić za Pink. Prema njenim rečima, najveći problem je to što se pacijenti leče sami, vodeći se oni što su pročitali na internetu ili prema savetu koji su dobili u apoteci, a trebalo bi obavezno da posete doktora. -Neophodno je da odu kod alergologa i da se uradi alergološko testiranje, da se vidi na šta su alergični i kakve simptome imaju, te kako ih treba lečiti – navodi Nadaskić, koja smatra da je testiranje najbolje obaviti u zimskom periodu, a terapiju započeti već od sredine februara.

Nadaskić ističe da je neophodno alergiju lečiti odgovarajućim medikamantima, jer lekovi poboljšavaju kvalitet života u “kritičnim periodima” i omogućava normalno obavljanje svih aktivnosti.

Lekovi za alergiju

Pacijentima se u vreme povećane koncentracije polena u vazduhu preporučuje da uzimaju lekove koji će smanjiti ili sprečiti alergijske reakcije organizma. Naravno, uz odobrenje lekara. Najčešće se primenjuju antihistaminici (postoje u obliku tableta, kapi za nos i kapi za oči) i kortizon, koji ima jače dejstvo od antihistaminika, ali u većini slučajeva i izraženija neželjena dejstva.

Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine kaže da dugogodišnja merenja pokazuju da je u vazduhu u Srbij prisutno čak devet vrsta alergena drveća. - Trenutno je polen breze na svim merenim mestima u Srbiji iznad granične vrednosti. Prisutni su I polen jove, leske, breze, jasena, javora, hrasta I topole – objasnila je Mitrović za Pink, ukazavši das u merenja u skladu sa evropskim standardima počla 1. Februara.

Kako je dodala, ni kiša ne bi bila od velike pomoći iako se do skoro smatralo da ona spira polen, pa samim tim ulažava tegobe osoba koje pate od alergije. - Vrednosti jesu povišene kada nema kiše, međutim, nova istraživanja pokazuju da jaki pluljuskovi dovode do toga da polenova zrna brzo nabubre, pucaju i deluju kao aerosol. Registruje se manja koncentracija polena, jer je došlo do razlaganja polenovog zrna, ali se na taj način lakše udiše I pravi veće probleme – istakla je Mitrović.

Muke ljudi koji su alergični na polen, ne završavaju se sa prolećem, jer nakon drveća, dolazi do cvetanja trave i korova koji takođe mogu biti problematični. Malo je onih koji su alergični na sve vrste polena I zbog toga je važno obaviti testiranje. Kalendar cvetanja: Drveće cveta od februara do maja, trava od maja do jula, a zeljaste biljke od jula do oktobra.