Pulmolog dr Tatjana Radosavljević ističe da epidemija koronavirusa u Srbiji slabi, ali da se ne može reći da je oslabio i sam virus, ocenjujući da svet nakon pandemijeviše neće biti isti i da će maske i rukavice još dugo biti deo naše svakodnevice.
„Da bi oslabio virus, to znači bi da bi morala da se smanji njegova virulencija ili patogenost, odnosno njegovo svojstvo da kod određenog broja pacijenata jako teško oštećuje pluća. Ne znamo da li slabi i nema se utisak da slabi jer je broj umrlih i dalje dosta veliki i ima teških oblika", navela je Radosavljević.
Kada je reč o imunitetu populacije u Srbiji, Radosavljević je navela da će se njegova jačina znati tek nakon masovnog istraživanja visine antitela.
Radosavljević je ukazala da postoji dosta teorija zavere, ali da ne možemo tvrditi da li je virus nastao u laboratoriji, jer je činjenica je da se u prirodi javljaju takve infekcije, a lakše bi nam bilo da nekoga okrivimo.
„O ovom virusu ne znamo ništa. Ne znamo kakav je virus, uvek se gleda najgori mogući scenario i zbog toga se zemlje pripremaju za eventualni drugi talas imajući u vidu kakav je prvi talas bio“, istakla je Radosavljević.
Prema njenim rečima, ne zna se ni da li će, ni kada drugog talasa biti, ali se zemlje ipak pripremaju za to.
Foto: Medija Centar Beograd
"Zemlje koje su pokašavale kontrolišu koronavirus imunitetom krda, vrlo brzo su odustale od toga. Svi zdravstveni sistemi treba da se pripreme za eventualni drugi talas", navela je Radosavljević.
Ona je napomenula da ublažavanje mera mora biti postepeno.
„Nemačka je testirala puno ljudi i utvrdila da jedan čovek može da zarazi jednog čoveka, ali kada su počeli da ubalažavaju mere indeks zaraznosti se povećao“, istakla je Radosavljević.
Kako je dodala, socijalno distanciranje, rukavice i maske će biti još dugo naša svakodnevica.
Kako je dodala u datim okvirima je neophodno napraviti socijalnu distancu - i u autobusu i u retoranu.
„Svet će izgledati sisavim drugačije jer svako mora da zaštiti sebe, a štiteći sebe, štitimo druge. Moramo držati socijalnu distancu, nositi maske i rukavice, to je najmanje što možemo da uradimo i najvše da bi se zaštitili od virusa“, kaže Radosavljević.
Vakcina BCG doprinela manjoj smrtnosti
Govoreći o vakcini, ona je navela da se u 70 različitih institucija radi na cepivu, a testiranja su počela u Engleskoj, Nemačkoj i Kini. Za pronalaženje vakcine potrebno je od 12 do 18 meseci.
Kada je reč i o efektima BCG vakcine, Radosavljević je primetila da su zemlje istočnog bloka, one koje su primale tu vakcinu, po broju mrtvih mnogo ispod proseka.
Dokaza o efikasnosto ove vakcine za sada nema. U Australiji su, kako je rekla, vakcinisani zdravstveni radnici, ali je potrebno šest nedelja da se stvori imunintet.
Utisak je da je BCG napravila povoljne efekte bar kada je reč o smrtnosti, kazala je Radosavljević i istkla da je kod koronavirusa izolovano 30 sojeva, ali je dosta stabilna njegova struktura što je dobro za pravljenje vakcine.
Gubitak mirisa posledica delovanja virusa na nervni sistem
Različiti simptomi, prema njenom mišljenju, nisu posledica mutacije virusa, već tog da nije bilo vremena da se razmišlja o simptomima.
„Ispoljava se gubitak mirisa, ali nije utvrđeno da je to zbog delovanja na sluzokožu nosa ili na centralni nervni sistem“, ukazala je Radosavljević.
<
