U novoj laboratoriji će raditi 40 zdravstvenih radnika, molekularnih biologa, u tri smene, sedam dana u nedelji. Objekat je projektovan kao posebna celina i ima 750 kvadratnih metara, a laboratorija je potpuno automatizovana, sa SCADA i BMS sistemom.

Na ovaj način se mogućnosti značajno unapređuju, budući da će broj testiranih biti višestruko veći, kaže direktor Kliničkog centra Srbije prof. dr Milika Ašanin. 

- Ovo je najsavremenija laboratorija kod nas, ali i u regionu. Omogućuje detekciju infektivnog agensa, u ovom slučaju koronavirusa, i radi 24 sata tokom trajanja pandemije – kaže dr Ašanin za Pink.

Ističe da smo u mogućnosti da otkrivamo veliki broj obolelih te da ih, kao rezervoare zaraze, "izvlačimo" kako ne bi bili transmiteri infekcije među ljudima. 

- Ovo nam omogućuje i da kontrolno testiramo one koji su se u međuvremenu oporavili – kaže dr Ašanin. 

Govoreći o nazivu laboratorije, dr Ašanin objašnjava da je reč o kineskom mitu. 

- Vatreno oko je ono oko koje može da vidi i pronikne u sve prevare čudovišta ili đavola, a u ovom slučaju koronavirusa – kaže dr Ašanin. 

Ističe da je laboratorija izgrađena u rekordnom roku, te da je reč o građevinskom poduhvatu koji je završen za dve nedelje. 

- Izgrađeno je 750 kvadrata koji su podeljeni na 4 celine, a ceo sistem je zatvoren i automatizovan sa najsavremenijom tehonologijom – kaže dr Ašanin. Dodaje da se naš zdravstveni sitem pokazao kao vrlo vitalan, a da je naša struka vrlo rano počela pripreme za pojavu koronavirusa u Srbiji. 

U internističkom i hirurškom bloku KCS su, kako kaže, već u februaru napravljene sobe za izolaciju.

- Tada su nam se čak i malo smejali, ne shvatajući da je reč o realnosti koja će i nas zadesiti. Shvatili smo situaciju i, zajedno sa Infektivnom klinikom koja ima dugu tradiciju i ozbiljnom epidemiološkom službom, imali smo plan i strategiju – kaže dr Ašanin. 

Dodaje da se priprema za ovakav vid situacije radila godinama, a da se epidemija koronavirusa desila pre četiri ili pet godina, Infektivna klinika ne bi izdržala više od nedelju dana.

- Tamo smo imali stanje manjka kadrova i opreme, bez respiratora... Prethodnih godina primili smo veliki broj ljudi, nabavili opremu, a u međuvremenu smo shvatili da Pulmologija takođe mora imati jaku intenzivnu negu, pa smo i nju prethodnih godina opremali – kaže dr Ašanin. 

Ističe da od početka epidemije KCS nije dobio nijedan respirator jer ih je već imao oko 140. Manjak je, s druge strane, bio u drugim kliničkim centrima. 

- Ovo nisu rezultati napora kliničkog sistema, već je naše rukovodstvo, predsednik, shvatio o čemu se radi. Da nije, mi kao struka ne bismo uspeli da se izborimo sa ovom situacijom. Stvorili smo preduslove da krevet i respirator čekaju bolesnika, a ne kao u drugim zemljama kada se pojavljuje poplava pacijenata, a zdravstveni sitem ne može da ih primi – kaže dr Ašanin. 

<