Raste nivo nasilničkih obrazaca, kako navodi, u porodicama u kojima inače postoji nasilje, nad ženama, decom, roditeljima, nad osobama sa invaliditetom ili ka onima sa mentalnim bolestima...

"Žrtve moraju da imaju svest o tome da postoje institucije koje se vrlo ozbiljno bave ovim problemima, koje su izuzetno umrežene, rešavaju probleme nasilja i zaštite žrtava nasilja. Važno je da one znaju da sve te institucije nesmetano rade iako je u toku pandemija korona virusa, čak i u povećanom kapacitetu", kaže Nikolić.

Ona poručuje da je najvažnije ne ćutati, ne povlačiti se u sebe i izbeći strah od stigmatizacije.

"Nije sramota i veoma je opasno biti žrtva. Pomoć neće izostati čak u vreme vanrednog stanja, pa i u toku policijskog časa. Čini mi se da saradnja se sa institucijama održavaju i čak na višem nivou", dodaje Nikolić.

Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević kaže da su žrtve porodičnog nasilja sada veoma ugrožene i da je specifično to što ima mali broj prijava.

Ona objašnjava da među žrtvama postoji strah "jer kad živite u istom stanu sa nekim vi ne možete tog nekog prijaviti policiji, a da on to ne čuje".

Stanojević smatra da je to jedan od glavnih razloga zašto se nasilje verovatno ne prijavljuje u obimu u kojem se dešava.

"Svi koji trpe nasilje treba da prijave, onda kada im se ukaže prilika. Ne mora da bude tog momenta kada se dešava. Ne može da se interveniše ako se ne zna da se nasilje događa. Izuzetno je važno prijaviti nasilnika, kako se ne bi dogodio najgori scenario", dodaje ona.

Podaci od ranije pokazuju da je nasilje dece ka roditeljima, posebno ka majkama, čini 10 odsto ukupnog nasilja.

"Zabrinuta sam i razmišljam kako će podneti sve ovo oni koji koriste drogu i kako će reagovati što ne mogu da je nabave drogu i što ne mogu da izađu usled karantina. Nažalost biće velikih problema i kako vreme bude prolazilo biće ih sve više i na to moram da upozorim", dodaje Stanojević.

Među parovima koji su nefunkcionalni, kako kaže, verovatno će biti mnogo više problema i to se i očekuje.

Prema njenim rečima, dobra je ideja što su u Španiji i Italiji pokrenuli akciju da kada žrtva traži određenu masku u apoteci tako daje signal da su žrtve porodičnog nasilja, pa zaposleni alarmiraju nadležne.

"Međutim, imamo taj policijski čas, evo ovaj sada koji traje od petka do ponedeljka i veliko je pitanje kako žrtva može da izađe", rekla je Tanjugu koordinatorka Sigurne kuće.

Što se tiče funkcionalnih porodica, u kojima se sada zbog ove novonastale situcije javi nasilje, prema rečcima psihijatra Sanje Nikolić, ono je svakako "mnogo lakše", nego u onima u kojima je ta učestala pojava.

Nikolić objašnjava da ne postoji recept da se porodice dobro nose sa vanrednim stanjem i karantinom.

"Strah je opravdan i prajatelj je, dok je neprijatelj panika. Funkcionalne porodice moraju da pronađu nešto dobro i da vode računa više o onima koji su najslabiji. Sve ono što može da bude izvor podrške je dobro. Moramo da iznađemo način da izbegnemo da okrenemo leđa jedni drugima i da pokušamo da razumemo da svako od nas ima određeni mehanizam da se nosi sa stresom" dodaje ona.

Prema njenim rečima, svađa ukoliko je kratkotrajna nikoga ne povređuje, ukoliko nakon toga sledi period primirja.

"Okrenimo se onome što volimo da radimo, da kuvamo, da gledamo zajedno filmove i da se zajedno posvetimo onim aktivnostima za koje pre nismo imali vremena", poručila je Nikolić.