Nemačka je tada u 6 i 30 sati napala Beograd sa 234 bombardera i 120 lovaca, a u bombardovanju koje je nastavljeno i naredna dva dana poginulo je oko 2.500 ljudi. To je označilo početak invazije na tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju.

U masovnom bombardovanju jugoslovenskih gradova hiljade civila je izgubilo život, a načinjena su velika materijalna razaranja - uništena su privredna, obrazovna, zdravstvena i kulturn zdanja, uključujući i Narodnu biblioteku u Beogradu.

Hitlerova odmazda

Aprilski napad bez objave rata je, prema brojnim istorijskim izvorima, bio Hitlerova odmazda za 27. mart 1941, kada su zbog potpisivanja pakta sa Nemačkom oboreni vlada Cvetković-Maček i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević.

Pošto su predstavnici vlade Kraljevine Jugoslavije 25. marta u Beču potpisali protokol o pristupanju Trojnom paktu, predvođenim Nemačkom, 27. marta je usledio puč i masovne demonstracije podrške pučistima u Beogradu, ali i drugim srpskim gradovima i u još nekim u zemlji. I puč i masovni protesti bili su manifestacije jasnog opredeljenja ka zapadnim saveznicima.

Beograd je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk lociran na zemunskom aerodromu i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. Ne zna se tačan broj aviona koje su oborili jugoslovenski piloti, ali se iz raznih izvora ovaj broj procenjuje na 42 do 48. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.

Nemci nisu bombardovali mostove, jer su im bili važni za dopremanje trupa i materijala.

Kaznena odmazda na civilne ciljeve

Posebnim operativnim planom pod šifrom "Kaznena odmazda" bilo je predviđeno bombardovanje ne samo vojnih objekata u srpskoj prestonici, već i mnogih civilnih ciljeva.

Tokom bombardovanaj porušeno je 627 zgrada, veoma oštećena 1.601 zgrada, delimično oštećeno 6.829 zgrada, uključujući deo zgrade Starog dvora. Teško je oštećena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika koji su bili došli na jutrenje. Najznačajniji spomenik kulture, Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, uništena je već prvog dana bombardovanja.

U naletima nacističkih bombardera pogođeno je i porodilište u Krunskoj, jedno obdanište, Slavija, Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac, Železnicka stanica, Narodno pozorište.

Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, uništena je takođe tog 6. aprila 1941. u požaru, pri čemu je izgoreo čitav bibliotečki fond od preko 300.000 knjiga, među kojima su se nalazili i brojni retki i dragoceni primerci, autografi, dokumenti.