Post u hrišćanstvu je uspomena na podvig koji je učinio Isus Hristos. Posle krštenja u reci Jordan, Isus pun Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo 40 dana, izbegavajući bilo kakvu hranu. U Svetom jevanđelju je zapisano: " I četrdeset dana kuša ga đavo; i ne jede ništa u te dane." (Luka, 4, - 2). Osim što je postio, Isus je i mnogo govorio o postu i rekao da će njegovi učenici, kao i svi oni koji ga slede u veri, postiti.

Otac Gligorije Marković rekao je da post ima toliko dimenzija koje čovek može da otkrije tek kada počne da posti.

-Dođi ti do kraja pa vidi da li to možeš – kaže on.

Kako ističe, priprema za posni period je počela pre par sedmica u crkvi.

-Bogosluženje u crkvi je zapravo ogledalo ono u šta verujemo i istovremeno jedna škola u kojoj se najbolje učimo onome u šta verujemo – napominje otac Gligorije.

Te pripreme su, ističe, počele pre par sedmica.

ŠTA JE POST?

-Post i jeste upravo susret sa sobom, da bi mogao da vidim onog pored mene i da bihmogao da vidim onog gore – ističe otac Gligorije i dodaje da je post prevashodno raščišćavanje sopstvenog vida i sagledavanja ko smo mi u stvari.

Kako je za portal Pink.rs rekao etnolog Dragomir Antonić u dane koje crkveni propisi određuju svojim vernicima, obavezno je uzdržavanje od mrsne hrane. Pravi post ima dve strane: duhovnu i telesnu, a duhovna strana posta ogleda se u uzdržavanju i od zlih misli, kao i od bilo kakvog greha.

Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi,milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama. Telesna strana podrazumeva promenu načina ishrane i potpuno izbegavanje određene vrste hrane. U pravoslavlju, hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogosluži, kao što se na bogosluženju jede, pričešćuje, dodao je on.

- Prva nedelja posta zove se Čista. Tad po pravilu sva jela treba kuvati na vodi. Druga nedelja je Pačista a u narodu se zove i Hroma, a dobila ga je po hromom konju za koga se veruje da ga u ove dane jaše sveti Todor. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje, kaže Antonić.

Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja se naziva Gluva. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hristosa kad je ulazio u Jerusalim. Sedma, poslednja sedmica pred praznik vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristosu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta, dodaje on.