Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se prvi put početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada.

Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno su protestovale 8. marta 1857. u Njujorku zbog loših uslova rada i niskih plata. Policija je rasterala demonstrante,a žene koju učestvovale u protestu dva meseca kasnije su osnivale sindikat.

Protesti na 8. mart su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine, kada je 15.000 žena marširalo kroz Nju Jork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Dan žena se obeležava kao uspomena na požar u tekstilnoj fabrici "Triangle Shirtwaist", koji se dogodio u Njujorku 1911. godine. Toga dana poginulo je više od 140 žena.

Praznik je ustanovljen na predlog nemačke političarke i borca za ljudska prava Klare Cetkin,  a već sledeće godine Dan žena je obeležilo milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Prvi Dan žena je obeležen osmog marta 1909. u SAD-u deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike.

Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stepenik ruske revolucije. Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feminstkinja Aleksandra Kolontai nagovorila je Lenjina da 8. marta postane državni praznik. On se tokom sovjetskog perioda koristio za obeležavanje “herojstva radnica”.

Države na Zapadu su Dan žena uglavnom prestale da obeležavaju 1930-ih godina, delom i zato što su ga povezivale sa komunizmom. Međutim, feministkinje su ponovo počele da ga slave šezdesetih godina.

Neke zemlje su tridesetih godina prošlog veka prestale da obeležavaju Dan žena, delom i zato što su ga povezivale sa komunizmom, ali su feministički pokreti ponovo počeli da obeležavaju ovaj praznik šezdesetih godina.

Za Međunarodnu godinu žene proglašena je 1975. godina. Tada su Ujedinjene nacije počele zvanično da obeležavaju Međunarodni dan žena.