Povodom zagađenja vazduha u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, sekretar Pokreta Gorana Srbije Miroslav Mihajilović kaže za Tanjug da taj problem postoji više godina unazad, u zavisnosti od vremenskih uslova i same klime.

Poručuje da svako treba da uradi svoj deo posla kako bi se zagađenje vazduha zbog grejanja u gradovima i ugroženim delovima smanjilo i poboljšao kvalitet vazduha i naglasio da svi u društvu treba da daju doprinos očuvanju životne sredine.

"Kao Pokret Gorana borimo se da kroz konkretne akcije damo doprinos da se stanje menja na bolje", rekao je Mihajilović.

Kako kaže, u goranskim rasadnicima u toku godine proizvedu oko dva miliona sadnica četira, lišaćara i ukrasnog šiblja.

Sadnice, dodaje, koriste za pošumljavanje, podizanje poljo i vetro zaštitnih pojaseva u Vojvodini i za ozelenjavanje u urbanim sredinama - naseljima, gradovima, školskim dvorištima, parkovima i krugovima preduzeća.

Mihajilović je rekao da je Pokret Gorana, koji ove godine obeležava 60 godina postojanja, značajnu aktivnost usmerio i na edukaciju dece školskog uzrasta kroz organizavanje brojnih akcija edukativnog karaktera, kampova i goranskih radionica.

Tako, kaže, Pokret Gorana organizuje školu lekovitog bilja na Kopaoniku, Goranski eko-kamp u Vršcu i na Tari, organizacije Vojvodine i Novog Sada organizuje slične sadržaje u Sremskim Karlovcima, a Pokret Gorana Srtemske Mitrovice u specijalnom rezervatu prirode Zasavica.

"Posebno smo stavili naglasak na uključenje dece završnih razreda osnovne škole u goranske radionice gde mogu da steknu osnovna znanja o značaju šuma, vazduha, vode, sprečavanju erozije i poboljšanju uslova životne sredine", kaže Mihajilović.