Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je da se građani toj instituciji, kada se radi o pravosuđu, najviše žale na dužinu trajanja postupaka ili problem izvršenja presuda.
U 2019. godini instituciji zaštitnika građana obratilo se 15 odsto više građana nego prethodne godine, kaže za Pink ombudsman Zoran Pašalić. Dodaje da je uspostavljen novi sistem, pa građani mogu da budu upućeni u to da li ono zbog čega se obraćaju zaštitniku građana može biti predmet pritužbi.
- Postoje zakonska i ustavna ograničenja gde zaštitnik građana nema ovlašćenja da se bavi određenim pitanjima. Stoga nam je bilo cilj da se građani odmah prilikom obraćanja upoznaju sa tim da li zaštitnik građana može ili ne može da postupa u njihovom slučaju. Ako zaštitnik ne može da postupa, onda se građani upućuju na institucije koje to mogu – kaže Pašalić.
Ističe da se odgovori dobijaju maksimalno brzo jer, kako kaže, nije cilj da građani gube vreme kod zaštitnika građana, kada ga već gube pred drugim institucijama.
On je ocenio da se građani toj instituciji, kada se radi o pravosuđu, najviše žale na dužinu trajanja postupaka ili problem izvršenja presuda.
Kaže da njegovi zamenici imaju svoje nadležnosti, jer je tako predvideo zakon koji je u primeni, a prema novom zakonu zamenici nisu striktno vezani za određene oblasti, jer su pritužbe i obraćanja “živ organizam”.
- One se menjaju iz godine u godinu, pa tako nekoliko godina zaredom dominira jedna vrsta obraćanja i pritužbi, sledećih nekoliko godina dominira druga vrsta i slično. Zato mora postojati fleksibilnost u smislu da se institucije pozabave onim problemima zbog kojih se građani najviše obraćaju, a to su imovinsko-ekonomsko-socijalni problemi i problemi koji proističu iz rada sudova, a koji su zastupljeni oko deset odsto – navodi Pašalić.
Kada je reč o opravdanosti angažovanju advokatskih kancelarija u slučajevima prinudne naplate komunalnih usluga, Pašalić kaže da, kada građani ne izvršavaju svoje obaveze, oni ih u najvećem broju slučajeva ne izvršavaju jer nisu u finansijskoj mogućnosti.
- Zato se postavlja pitanje da li je potrebno građanima praviti tolike troškove? Da li su ti troškovi neophodni i da li su tarife izvršitelja visoke? Imamo veliki broj pritužbi na obaveštavanje, pa je važno adekvatno obavestiti građane. Mnogi su saznali da duguju tek kada je od plata ili penzija počelo da im se odbija – kaže Pašalić.
Pašalić je rekao da institucija Zaštitnika građana ne želi da kontoriliše ili utiče na rad sudija, već da se kao i u većini zemalja u Evropi, kontroliše suđenje u razumnom roku.
On je rekao da kada se radi o izvršenju, javni izvršitelji moraju da objave prodaju na oglasnoj tabli, ali i elektronskim putem, kao i da se sistem uručivanja izvršenja mora obaviti na adekvatan način. Pašalić je naveo da ta institucija nije protiv izvršenja, već postavlja pitanje opravdanosti i neophodnosti visine troškova izvršenja.