Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je Mališa Jevtović, osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva trogodišnje devojčice Katarine Janković 2005. godine, bio žrtva torture i nečovečnog postupanja zatvorskih čuvara prema njemu, za šta je državu Srbiju proglasio odgovornom.

Sud u Strazburu naložio je državi Srbiji  da, nakon pravosnažnosti odluke, na ime nematerijalne štete Jevtoviću isplati 4.000 evra, a na ime troškova postupka još 2.355 evra.

Evropski sud smatra da je Srbija odgovorna, jer su njeni zatvorski čuvari i zatvorenici zlostavljali Jevtovića u pritvoru i zatvoru. 

Na ovaj način, po odluci Evropskog suda, prekršene su odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima - o zabrani torure, nečovečnog postupanja ili degradirajućeg tretmana.

Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće, kazala je za Novo jutro TV Pink da je zatečena vešću da Srbija treba da plati oštetu Jevtoviću.

Kaže da joj je ovaj slučaj poznat od samog početka, i da je tada davala izjave za medije vezane za ovaj zločin kojeg se Srbija i dalje seća.

- Znam da sam tada izjavila da mi je žao što je ukinuta smrtna kazna. To je takav zločin bio da ništa drugo nije zaslužio – kaže Stanojevićeva i podseća da je majkla male Katarine, Ana Filipović, inače i ranije dolazila kod nje u Sigurnu kuću i da se žalila na uznemiravanje muža, odnosno oca te devojčice.

Prema njenim rečima, Katarinin otac je u to vreme bio u zatvoru zbog nasilja u porodici. Stanojevićeva je začuđena, posle ovog, kako je Ana mogla da pronađe još jednog nasilnog partnera sa kojim je bila u Zvezdarskoj šumi kada se sve to dešavalo.

- Da se njemu nadoknađuje nekakva šteta je neverovatno – dodala je.

Stanojević kaže da je devojčica proživljavala torturu i pre tog, nesrećnog dana.

- Dete je i ranije bivalo modro. Babe i dede su imali prilike da ga vide takvo, onda je majka pričala da je dete palo u autobusu. Posle svega toga se ovo desilo. Čula sam da su lekari u bolnici bukalno plakali kada su je videli, nisu mogli da prihvate činjenicu da je neko tako nešto mogao da uradi detetu – dodala je Stanojević.

Toma Fila, advokat kaže da je, što se tiče najnovije vesti vezane za ovaj slučaj, najvažnije postaviti pitanje imaju li svi pravo na zaštitu ljudskih prava. 

- Pitanje je da li takvi ljudi imaju pravo na zaštitu ljudskih prava? Ja sam u svojoj praksi dva puta odbio da branim. Jedan slučaj bio je čoveka koji je silovao devojčicu od šest godina, udavio je, polio benzinom i zapalio i nad njim je izvršena poslednja smrtna kazna. Drugi slučaj je bio kada je čovek silovao svoju majku i naneo joj teške telesne povrede – otkro je Fila.

Međutim, Fila smatra da je Srbija dužna da, ukoliko želi u Evropu, poštuje sve njene,konvencije i pravila.

- Ukoliko hoćemo u Evropu, moramo da prihvatimo činjenicu da svi imaju pravo da zaštite svoja ljudska prava. Sviđalo se nama ili ne, takvo je pravilo. Ovi ljudi o kojima se priča, ima ih ukupno osam, pa je pitanje da li vredi da zbog njih odbijemo put ka Evropi? Tako bi osudili svoje ljude na drugačiji način – smatra Fila.

- Nisam ja za smrtnu kaznu. Na primer, on je mučio dete godinama, mesecima a ti ga onda streljaš za tri sekunde. Učinio si mu uslugu – kazao je Fila.  

Predrag Savić, advokat, kaže da Jevtović ima pravo žalbe i da insistira na svojim ljudskim pravima.

- Sa aspekta Evropskog suda za ludska prava, on ima pravo da se žali. Oni su odlučili da pokažu da i najveći zločinci imaju prava na ljudska prava koja im nisu ograničena presudom. Evropski sud je u više navrata sankcionisao države članice zbog nepoštovanja prava osuđenih na doživotni zatvor – objašnajva Savić ističući da savremeno zakonodastvo ima širi pogled na sve slučajeve i da osuđenici takđe imaju prava.

- Evropska konvencija u Članu 3 kaže da je zabranjeno mučenje i ponižavajuće postupanje i kažnjavanje. To su vrednosti koje su važne za celo savremeno zakonodavstvo i za pravnu sigurnost – kaže Savić.

Fila kaže, da se u dosadašnjoj praksi pokazalo se da u zatvoru najgore prolaze oni koji su učinli bilo kakvo krivično delo nad detetom.

- I zatvorenici nailaze na užasnu torturu od zatvorenika. Niko ko je opljačkao, pa,i ubio nema razumevanja za ovako nešto – dodaje Fila.

Savić objašnajva da sam boravak u zatvoru može da izgelda jako stresno za osuđenika.

- U zatvorskoj supkulturi zatvorenici posebno ne podnose ubice i silovatelje dece, ne vole Jehovine svedoke i homosekcualce. Evropska konvencija i sud za ljudska prava imaju bogatu praksu sprečavanja nečovečnog ponašanja – objašnajva Savić.