Iako se više od 30 godina svetski naučnici i lekari bore sa infekcijom humanim virusom imunodeficijencije (HIV), koja izaziva sindrom stečene imunodeficijencije (SIDA ili AIDS), ova bolest i dalje ima epidemijske razmere i predstavlja jedan od najvećih izazova zdravstvenog sistema u celom svetu. “Prvi slučajevi HIV-a u Srbiji su zabeleženi 1985. godine u Beogradu i od tada srpski infektolozi, ali i kliničari drugih specijalnosti – epidemiolozi, virusolozi, farmakolozi, internisti, primenjuju terapije preporučene od Svetske zdravstvene organizacije, ali nikada nisu formirani multidisciplinarni timovi, koji bi učestvovali u lečenju HIV pacijenata i sistemskom praćenju epidemije HIV infekcije. Sa tim ciljem i formiramo prvo strukovno udruženje HIVAS koje će okupiti relevantne stručnjake iz Srbije i uspostaviti multidisciplinarnu strategiju u lečenju HIV pacijenata u Srbiji, ali i koordinirati rad sa stručnjacima iz regiona, kako bi što efikasnije i u što kraćem roku epidemija HIV infekcije bila stavljena pod kontrolu u celom regionu” rekao je prof.dr Jovan Ranin, infektolog Infektivne klinike KCS i predsednik asocijacije i dodao da će u okviru ovih aktivnosti, HIVAS raditi i na stvaranju i obuci nove generacije mladih lekara infektologa.

Takođe, jedan od glavnih ciljeva HIVAS-a je i kompletiranje baze podataka pacijenata celokupne HIV kohorte u Srbiji, kroz integraciju podataka i baza svih HIV centara u Srbiji, a koji postoje u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Trenutno stanje u svetu i Srbiji

Procenjuje se da trenutno u svetu ima 37,9 miliona ljudi koji žive sa HIV-om („people living with HIV“, PLHIV), od kojih su 1,7 miliona deca. Svake godine u svetu se dijagnostikuje oko 1,7 miliona novih slučajeva. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 3.000 PLHIV (UNAIDS 2019), dok se svake godine kod oko 180 osoba dijagnostikuje HIV infekcija. “Od 2001. godine u Srbiji se registruje porast broja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, pri čemu je u periodu 2010–2018. godine dijagnostikovano za 51% više osoba inficiranih HIV-om nego u periodu 2001–2009. godine. Ovo je u korelaciji sa povećanjem broja osoba testiranih na HIV, jer su u 2018. godini na HIV testirane 76.653 osobe (ne uključujući dobrovoljne davaoce krvi), što je za 61% više u odnosu na 2009. godinu (47.734 testiranih osoba). Svakako, važno je da se i dalje radi na povećanju broja testiranja u Savetovalištima za dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje na HIV, jer se na taj način otkrije najveći broj HIV pozitivnih osoba” istakla je prim.dr Danijela Simić, epidemiolog u Institutu za javno zdravlje Srbije “Batut”.

“Znači broj inficiranih je u stalnom porastu od početka praćenja epidemije, ali je broj obolelih od AIDS-a i broj smrtnih ishoda u značajnom padu, što je rezultat uspešne anti-HIV terapije ART („antiretroviral therapy“). Ova terapija, za sada, dovodi do funkcionalnog izlečenja, što znači da ne izbacuje virus iz zaražene osobe, otuda epidemija i dalje postoji, ali uspeva da potpuno suprimira virus i time i obnovi imunitet inficirane osobe, pa one ne oboljevaju i ne umiru od AIDS-a” objašnjava prof.dr Ranin i ističe da je pored toga, značajan doprinos ART-a i što suprimiranjem virusa u inficiranoj osobi, čini da ta osoba ne može preneti HIV infekciju. Popularna je maksima „U = U“ („undetectable = untransmisable“), što znači da osoba koja redovno i precizno uzima HIV lekove (ART) nema virus u krvi i drugim tečnostima, već samo u tkivima i ne može preneti HIV putem krvi i seksualnim kontaktima.

Manje neželjenih efekata uz najnoviju generaciju lekova

“Nova generacija lekova koja je u upotrebi u svetu u poslednjih sedam godina, a u Srbiji tokom poslednje tri godine, ima znatno manju učestalost neželjenih efekata, što je i omogućilo novu strategiju ranog lečenja HIV infekcije odnosno započinjanja lečenja čim se dijagnostikuje HIV infekcija. Uz novu strategiju ART-a, ljudi oboleli od HIV-a mogu živeti 50 godina od započinjanja lečenja, kvalitetnim životom, bez znakova AIDS-a, bez neželjenih efekata lekova i bez ubrzanog starenja” ističe prof.dr Jovan Ranin, infektolog.,HIVAS će sprovesti strategiju UNAIDS-a “90-90-90”.

U tretmanu HIV infekcije najznačajnija su dva pristupa, i to: rano dijagnostikovanje inficirane osobe i rano lečenje dijagnostikovane osobe. U tom smislu je UNAIDS (ogranak Svetske zdravstvene organizacije) uspostavilo strategiju “90-90-90” sa ciljem zaustavljanja HIV epidemije, koja treba da se ostvari do 2020. godine.

Upravo HIVAS će biti jedan od glavnih nosilaca sprovođenja ove strategije, a ona podrazumeva:

- dijagnostikovati najmanje 90% osoba koje žive sa HIV-om,

- od kojih ćemo 90% lečiti antiretrovirusnom terapijom (ART),

- gde ćemo kod 90% lečenih postići stabilnu supresiju HIV-a i

- od kojih će najmanje 90% biti dobro, bez neželjenih efekata HIV lekova i koji će živeti kvalitetnim životom, a da pri tome neće biti prenosnici HIV-a drugim osobama.

U svetu je do kraja 2018. godine postignuto da 79% PLHIV zna svoj HIV status, 78% PLHIV koji znaju da imaju HIV infekciju se leče i od lečenih 86% imaju virusnu supresiju, dakle “79-78-86”. U Srbiji je prema podacima referentnih ustanova (Institut Batut, RFZO, Infektivna klinika KCS) postignuto “86-72-87”. Dakle, nije postignut cilj UNAIDS-a u lečenju HIV infekcije i zaustavljanju epidemije, ni u svetu ni u Srbiji, tako da se i dalje treba ozbiljno baviti ovom temom, kako stručno, tako i na podizanju svesti javnosti, posebno osoba iz ključnih populacija pod rizikom.

Poslednjih godina lekari koji se bave lečenjem HIV infekcije ukazuju na značaj četvrtih 90%, a to je da od svih PLHIV koji imaju suprimirani HIV, 90% njih bude dobro, bez tegoba, bez neželjenih efekata lekova i bez znakova ubrzanog starenja. Naime, veoma značajan klinički problem kod HIV pacijenata je što HIV lekovi imaju neželjenih efekata, kao što su metabolički sindrom, dijabetes, infarkt, moždani insulti, osteoporoza, hepatitis, nefritis, psihijatrijski problemi i dr. S druge strane, produžen život PLHIV uz ART odnosno starenje, omogućava razvoj istih tih bolesti, koje su ionako, karakteristične za starije životno doba, a pospešuje ih sama HIV infekcija, čak i suprimirana. Razvoj pomenutih bolesti mora se pratiti periodično biohemijskim analizama krvi, snimanjima krvnih sudova, kostiju i drugih organa, kao i konsultativnim endokrinološkim, kardiološkim, gastroenterološkim, reumatološkim, psihijatrijskim i drugim pregledima endokrinologa. Zbog toga je i neophodan multidisciplinarni pristup u tretmanu HIV infekcije, te su u svim svetskim centrima timovi za lečenje PLHIV su sastavljeni od lekara različitih specijalnosti, a ne samo infektologa.