Radnik koji već tri meseca boravi u kampu za strance jer su mu libijske vlasti oduzele pasoš, objavio je na Fejsbuku da je dobio dokumenta nazad.
"Hvala svima, svim ljudima. Svi ste vi pobednici. Večeras je Aco dobio svoj pasoš, dobio je novu šansu da se vrati svojoj kući. Nadam se da ću doći 9. januara na slavu Sveti Stefan. Idemo svi zajedno, idemo dalje."
Uz svoju fotografiju sa pasošem u ruci ovo je preksinoć napisao Aleksandar Dronjak (53) na svom Fejsbuk profilu. Ovaj Smederevac već tri meseca je zatočen u Libiji, u radničkom kampu, a kako je za Pink.rs rekao, svakoga dana iščekuje kada će se vratiti u svoju zemlju i zagrliti svoju porodicu.
Čitava drama počela je 23. avgusta i još uvek traje. Njemu su tada libijske vlasti u Bengaziju oduzele pasoš i Dronjak sada ne može da napusti radnički kamp u ovoj ratom zahvaćenoj zemlji.
- Ovde sam već tri meseca i osećam se kao da sam zatočena životinja u kavezu! Znam svaki kamen, svaki ćošak! Budim se svakog jutra sa željom da se vratim kući, da zagrlim svoju porodicu, svog sina… Čekam da mi se desi čudo, a ne dešava se ništa – rekao je za Dronjak za naš portal.
Foto: Facebook.com/Aleksandar Dronjak
Smederevac je u Libiju došao u potrazi za poslom, ali mu je u Bengaziju oduzet pasoš. On je inače godinama povremeno radio u Libiji u rafinerijama, na naftnim poljima i na poslovima održavanja ventilacije i klimatizacije.
- U Tripoli sam ušao 23. avgusta bez ikakvih problema, ali su problemi nastali kada sam napustio aerodrom, iako sam regularno imao i pasoš i vizu - kaže Aleksandar.
- Kada smo sleteli u Bengazi, ljudi iz emigracionog su mi oduzeli pasoš i rekli da pozovem predstavnika firme preko koje sam došao u Libiju. Iz emigracionog su mi tražili 2.000 dolara, a ne znam ni zašto - tvrdi Aleksandar.
Toliki novac nije imao, pa su mu ponudili da sačeka prvi let za Tunis, ili da ostavi pasoš dok se nesporazum ne reši.
- Imao sam kolegin pasoš sa sobom, pa sam rešio sam da ostanem u Libiji. Bio sam siguran da će se sve to rešiti za nekoliko dana. Međutim, od tada su prošla tri meseca! Nebrojeno puta sam zvao predstavnike firme, koji su mi obećali pomoć, ali od toga nije bilo ništa. Problem je i što Srbija nema ambasadu u Tripoliju, već u Tunisu, a i što ne znam dobro arapski i ne mogu da se sporazumem i vidim šta je tačno problem - kaže Aleksandar.
Foto: Facebook.com/Aleksandar Dronjak
Firma za koju je prvobitno trebalo da radi smestila je Aleksandra u radnički kamp u gradu Ras Lanuf, na istočnoj obali.
- Svakodnevno sanjam da se vratim kući, nadam se da će se desiti neko čudo i da ću napokon otići u svoje Smederevo i zagrliti porodicu i sina – rekao je Aleksandar za Pink.rs.
