- Nemamo pravo da ćutimo. Nasilje se mora prijaviti - ključna je poruka naših sagovorinika povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Oni primećuju da je nedopustvo da u društvu bude prihvatljivo da neko udari ženu samo zbog toga što je žena, te da zbog određenih tradicionalnih vednosti žrtve dugo trpe nasilje.

Mladen Mijatović, autor emisije "Crna hronika", je govoreći o statističkim podacima naveo da je za 10 meseci ove godine ubijeno 28 žena, dok su  u prošloj godini 34 žene bile žrtve porodičnog nasilja.

- Statistika pokazuje da smo na sličnom nivou u odnosu na prošlu godinu, ali i jedna žrtva je mnogo, a ne 28 – istakao je Mijatović i dodao da u 15 slučajeva nije bilo ranijih prijava za nasilje u porodici.

Kako je istakao, prijavljivanje nasilja je najbolji vid prevencije i to je način da se spreči eskalacija. 

Mijatović je reakao da je neophodno prijaviti svaki - i inicijalni pokušaj nasilja. 

Prijavu je moguće podneti različitim služba, kao i policiji putem telefonske linije koja je dostupna 24 sata 0800 – 100 600.

- Od 1. januara do 12. novemba izrečeno je nešto više od,7.000 mera privremenog udaljenja nasilnika iz stana i nešto više od 16.000 mera,zabrane prilaska i kontaktiranja žrtve – naveo je Mijatović i naglasio da je,država pokazala u poslenjih nekoliko godina da je odlučna da se obračuna sa,nasilnicima i da se nasilje svede na minimum. 

Ovo nije problem pojedinca već šire zajednice i društva. Ako se nešto slično dešava u komšiluku, to treba prijaviti, makar i anonimno. To nije cikarenje, već način da se nekome spasi život"

Za 10 godina ubijeno 320 žena

Sa tim je u potpunosti saglasan i Igor Jurić, osnvač Fondacije "Tijana Jurić" koji kaže da ne treba zanemariti one slučajeve koji nisu prijavljeni. 

- Koliko je bilo slučajeva, a da se to i ne zna. To je činjenica koju ne smemo da prenebregnemo. Obilazeći Srbiju, u razgovoru sa decom i roditeljima, posebno u manjim mestima, mnogo nam se ženske dece javilo koje su bile žrtve nekog vida zlostavljanja u porodici – naveo je Jurić.

On smatra da bi Ministarstvo zdravlja na poseban način trebalo da se uključi u rešavanje problema porodičnog nasilja i u samu prevenciju.

- Kada žensko dete dođe da prijavi neke povrede, lekar na korektan način treba da porazgovara sa njim i prijavi nasilje – naveo je Jurić.

Ukazao je da kada se na društvenim mrežama napravi profil ženske osobe i stavi fotografija na kojoj je ona izazovnije obučena, za sat vremena stigne 300 poruka, a većina je vrlo ružna.

-  To pokazuje da mi kao društvo smatramo da je to normalno i to je strašno. Moramo da poradimo na tome da se zna da žene treba paziti, da su one nežniji pol. Takođe, kada znamo da u komšiliku postoji određeni vid nasilja, nemamo pravo da ćutimo. Ako svi budemo imali svest da nasilje nije normalno i da ne smemo da ga odobravamo društvo će postati bezbednije – kaže Jurić.

On napominje da u njegovom okruženju ima ljudi koji smatra da je normalno ženu ošamariti, a to je neprihvatljivo. 

Jurić je napomenuo da smo u proteklih 10 godina izgubili 320 žena, samo zato što su žene.

Primetio je i da kroz komentare na tekstove o zlostavljanju i nasilju, ljudi podržavaju zlostavljača, silovatelja, pa čak i ubistvo postavljajući pitanje zašto je neko bio na ulici u to vreme, zašto je bio tako obučen…

- Sigurna kuća nije dugotrajno rešenje. Moramo da radimo i na represiji. Silovatelji uglavnom ponavljaju delo. Kao društvo moramo da pokažemo šta se dešava kada neko siluje, udari ili ubije ženu ili dete – naveo je Jurić.

Ko su nasilnici?

Prof. dr Dijana Lazić Puškaš, neuropsihijatr kaže da nasilnici svi imaju sličnu strukturu ličnosti bez obzira na nivo obrazovanja. 

To su frustrirane osobe, submisivne, slabijih emocionalnih kapaciteta, pritisnuti su nekim autoritetima u svom okruženju. Od svog šefa sve trpe, ali nasilje iskaljuju na onemo ko zavisi od njih. Naša kultura je takva – žena ako se provokativno, ona je izazivala, što u narodu kažu – “kuja mahala repom”. Ima pravo da se obuče kako hoće, može i gola da ide"

Kako je napomenula, čak se i osmehivanje može shvatiti kao pristanak što je apsolutno nedopustvo.

Puškaš je istakla da su zakonska rešenja dobra, ali da se zakon mora primenjivati - bez obzira na nivo obrazovanja i poziciju u društvu.

Žene godinama trpe nasilje

Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević je kazala da je njena poruka uvek ista - nasilje mora da se prijavi.

- Žene koje trpe nasilje trebalo bi da prijave nasilje. Žene kod nas dugo ćute i trpe nasilje. Sada imamo u Sigurnoj kući žene koje su po 20 godina trpele nasilje. Ranije je bilo i više onih koje su duže trpele. Ovde imamo dosta mladih žena, sa malom decom, to ukazuje da se vreme trpljenja skraćuje – rekla je Stanojević.

Upozorila je da, imamo neprijavljenog nasilja, više nego prijavljenog.

Dok se ne prijavi nasilje, nije moguće pomoći žrtvi – podvukla je Stanojević.

Radojičić: Procedure dobre, ženama teško da se odluče za borbu

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić posetio je danas jednu od Sigurnih kuća u Beogradu. 

- Bio je to topao i srdačan razgovor, uvek je dirljivo čuti njihove priče. Pričali smo o tome kako još možemo da unapredimo rešavanje problema nasilja – naveo je Radojičić i primetio da postoje tradicionalne stvari koje se nalaze u našim genima sa kojima se moramo boriti. 

Kako je dodao, o problemu nasilja treba govoriti stalno, tokom cele godine, a ne samo 25. novembra.

- Govorili smo i o proceurama, za koje su rekle da su dobre, ali u našoj kulturi i mentalitetu doneti tu odluku i krenuti u borbu protiv nasilja – istakao je Radojičić i dodao da se ženama mora pomoći u svakom pogledu da ojačaju – od zaposlenja do psihološke podrške da ponovo počnu da veruju u sebe.