Povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Zoran Pašalić je rekao da posebna pažnja treba da bude posvećena sprečavanju i zaštiti od rodno zasnovanog nasilja žena na selu, žena sa invaliditetom i Romkinja, kao i razvoju usluga u zajednici, kako bi se ženama žrtvama nasilja pružili svi vidovi podrške za prijavljivanje nasilja, kao i pomoći za njihovo osamostaljivanje.

Pašalić je dodao da se institucionalnom zaštitom žena od nasilja bavi od 2004. godine, i da veliki problem predstavlja to što žene žrtve nasilja najčešće nisu u mogućnosti da sa svojom decom napuste nasilnika, jer finansijski nisu obezbeđene, navodi se u saopštenju zaštitnika i dodaje da ako se ipak odluče na taj korak, prihvataju ekonomsku neizvesnost.

On je naglasio da do danas, na žalost, nije našao sluha kod nadležnih organa za pokretanje inicijative "Učinimo nasilje vidljivim", pomoću koje bi se obezbedile kvalitetne medicinske dokaze, koji mogu biti iskorišćeni na sudu protiv nasilnika.

Kako je rekao, on će nastaviti sa apelom za podršku te inicijative, jer je to jedini način da se obezbedi izvesnost kažnjavanja nasilnika. U najvećem broju slučajeva nadležni organi ne sarađuju na adekvatan način. Jedino sistemski i pravovremeni postupak će sprečiti nasilnike da deluju, ukazao je Pašalić.

Zaštitnik građana i njegovi zaposleni kroz prijem građana su se uverili da izostaje ona podrška koja je neophodna žrtvama nasilja.

Po pravilu, nasilje se stavlja u fokus institucija i društva kada ono eskalira u fizičko nasilje, ili dovodi do smrti, a manje se govori o učestalom verbalnom nasilju nad ženama, koje se sprovodi putem medija i društvenih mreža.

Zaštitnik građana ovom prilikom upućuje apel svim institucijama da se bave i nasiljem na društvenim mrežama i da nađu načina da spreče i sankcionišu svaki vid teškog vređanja žena, majki, supruga, istaknutih stručnjakinja u svom poslu.

Zaštitnik građana takođe skreće pažnju na one žene, koje se, trpeći višegodišnje nasilje u porodici i partnerskim odnosima, našle u situaciji da izvrše teško krivično delo i osuđene su na dugogodišnje zatvorske kazne.

Njima je neophodna posebna psihološka podrška. U posebno teškom položaju su i žene sa invaliditetom smeštene u ustanove socijalne zaštite, koje su najmanje zaštićene od potencijalnog nasilja.

Zaštitnik građana je uputio preporuke organima javne vlasti nakon što je u 30 ispitivanih slučajeva femicida, nasilja u porodici i partnerskim odnosima i zlostavljanja i zanemarivanja dece utvrdio brojne pojedinačne sistemske propuste.

Utvrđeno je da nije obezbeđen adekvatan broj stručnih radnika u centrima za socijalni rad, stručni radnici nisu pohađali neophodne obuke, a broj obuka za policijske službenike nije srazmeran broju policijskih službenika koji postupaju po prijavama nasilja.

I pored ostvarenog napretka i dalje izostaje saradnja i blagovremena efikasna razmena informacija između nadležnih organa.

Nadležni organi često nepravilno i neblagovremeno postupaju ili ne postupaju uopšte, a i dalje je prisutan snažan uticaj ličnih stavova na procene i odluke o postupanju.

Zaštitnik građana sa zabrinutošću primećuje da i pored više puta ponovljenih preporuka za odobrenje dodatnog zapošljavanja u centrima za socijalni rad, jer smanjenje broja stručnih radnika neposredno ugrožava osnovna ljudska prava uključujući i pravo na život.

Broj stručnih radnika u centrima za socijalni rad mora se prilagoditi broju korisnika, a posebno broju slučajeva nasilja i slučajeva u oblasti zaštite dece, što je ključni preduslov za efikasnu borbu protiv nasilja prema ženama, ističe Pašalić.