Dinarska štednja je već nekoliko godina isplativija od devizne, a tako je i ove godine, o čemu svedoči redovna analiza Narodne banke Srbije (NBS). I ove godine, povodom Svetskog dana štednje, centralna banka nastavlja da promoviše dinarsku štednju. Navode da je isplativost štednje u domaćoj valuti posledica povoljnog makroekonomskog ambijenta i stabilnih monetarnih uslova, niske i stabilne inflacije i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. NBS podseća i da dinarska štednja ima povoljniji poreski tretman, jer se kamate na dinarsku štednju ne oporezuju, dok se kamate na deviznu štednju oporezuju po stopi od 15 odsto. Sem toga, relativno su više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima.

Analiza pokazuje da bi štediša koji je u poslednjih godinu dana štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara dobio oko 2.700 dinara (ili oko 23 evra) više u odnosu na štedišu koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio oko 845 evra, odnosno protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara.

Veća isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju važi ne samo za godišnje oročavanje, već i za štednju oročenu na kraće i na duže rokove. Tokom prethodnih sedam godina, u slučaju oročavanja depozita na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u oko 85 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja depozita na dve godine dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Međutim, iako je dinarska štednja isplativija od devizne i dinarski polozi štediša iz meseca u mesec dostižu nove najviše nivoe, činjenica je da oni ipak ostaju verni čuvanju para u čvrstoj valuti. I da se poverenje u dugoročno očuvanje vrednosti domaće valute teško vraća. Devizna štednja stanovništva dostigla je 10,6 milijardi evra, a dinarska štednja je u oktobru iznosila gotovo 75 milijardi dinara, što je, preračunato, oko 635 miliona evra. Ukupna štednja – i dinarska i devizna – iznosi 1.281.220 miliona dinara, pa je tako učešće dinarske štednje u ukupnoj dostiglo gotovo šest odsto.

Dinarska štednja je više nego četiri puta veća u poređenju sa krajem 2012. Prošle godine je povećana za 10,9 milijardi dinara (oko 22 odsto), a u ovoj godini neto priliv više od 13 milijardi dinara već sada je nadmašio celokupan prošlogodišnji rast. U proteklih godinu dana (od oktobra prošle godine), štednja u domaćoj valuti povećana je za više od 30 odsto. Štednja u deviznom znaku je u čitavoj prethodnoj godini povećana za 0,6 milijardi evra, a u ovoj godini njeno povećanje za sada iznosi 0,7 milijardi evra.

Inače, prosečna ponderisana kamatna stopa na depozite stanovništva u dinarima na kraju avgusta 2019. iznosila je 2,83 procentnih poena i niža je za 7,12 odsto u odnosu na avgust 2012. godine. Uporediva kamatna stopa na depozite stanovništva u evrima u istom periodu je smanjena za 3,42 procentna poena – na 0,86 odsto.