U saopštenju je navedeno da je u tom periodu povećana i devizna štednja - sa 7,9 milijardi na 9,7 milijardi evra.

Po tumačenju NBS, poverenje gradjana u domaću valutu je povećano zahvaljujući njenim merama i postignutoj trostrukoj stabilnosti – inflacije, deviznog kursa i finansijskog sistema.

"Posebno ohrabruje činjenica da su i dinarska i devizna štednja povećane uprkos smanjenju kamatnih stopa na oročene depozite stanovništva, što govori o poverenju gradjana u finansijski sistem", istakla je centralna banka.

NBS je podsetila da je u proteklih šest godina medjugodišnja inflacija, koja je u oktobru 2012. godine iznosila 12,9 odsto smanjena do kraja 2013. na nivo od 2,2 odsto, i već pet godina se uspešno održava na niskom i stabilnom nivou, uporedivom sa inflacijom u razvijenim zemljama.

"Postignuta je i očuvana i relativna stabilnost deviznog kursa. Dinar je danas prema evru na gotovo istom nivou na kojem je bio u avgustu 2012. godine, pri čemu su neto devizne rezerve na najvišem nivou od 2000. godine", navela je NBS.

Najavljeno je da će NBS analize o isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu objavljivati na svom sajtu dva puta godišnje - u januaru i julu. Najnovija analiza izradjena je za period od avgusta 2012. do jula 2018. godine i ukazuje na veću isplativost štednje u domaćoj valuti i u kratkom i u dugom roku.

- Ukoliko se pretpostavi štednja oročena na godinu dana, uz godišnje zanavljanje štednog uloga uvećanog za kamatu (i umanjenog za porez kod devizne štednje), jasno se zaključuje da je u poslednjih šest godina bilo isplativije štedeti u dinarima - ukazala je NBS.

Naveden je primer da bi štediša koji je u avgustu 2012. godine položio 100.000 dinara na dinarsku štednju i svake godine obnavljao ugovor, dobio u julu 2018. godine oko 32.000 dinara (270 evra) više u odnosu na štedišu koji bi u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju.

Analizira samo isplativost štednje oročene na godinu dana, bez zanavljanja štednog uloga, pokazuje da je štednja u dinarima bila isplativija od štednje u evrima u gotovo svim posmatranim potperiodima - i na duže i na kraće rokove, istakla je centralna banka.

Objašnjeno je da je veća isplativost dinarske štednje rezultat niske inflacije i relativno stabilnog kursa dinara prema evru, relativno viših kamatnih stopa na štednju u domaćoj valuti nego na deviznu štednju i činjenice da se na prihode od kamata na dinarsku štednju ne plaća porez (za razliku od devizne štednje na koju se kamatni prihod oporezuje po stopi od 15 odsto).