Domeniko Leđero, predsednik italijanskog Udruženja "Vojna opservatorija" kaže da sve više vojnika sa Apenina izloženih osiromašenom uranijumu umire. Mnogi su dobili tužbe protiv države i nadoknade, a ista sudbina nas vezuje ih sa srpskim civilima.
Od Rimske konferencije na kojoj su se, u proleće ove godine, stručnjaci raznih profila, vojni i civilni, saglasili da su pogubne posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom, u Italiji je od kancera broj umrlih vojnika uvećan. Od 350 koliko je tada popisano, danas je u knjizi žalosti njih 369!
Udruženje "Vojna opservatorija" iz Rima, koje se posle mukotrpnog dokazivanja izborilo da porodice žrtava obešteti italijanska država, evidentiralo je i 7.500 obolelih, među njima i znatan broj iz sastava Kfora, koji su posle NATO bombardovanja SRJ 1999. bili u misiji na Kosovu.
Domeniko Leđero, borbeni pilot Alijanse 1999, danas predsednik Vojne opservatorije, tvrdi u razgovoru da ista sudbina pogađa civile i vojnike iz Srbije.
- Uranijum iz NATO bombi nije ubijao do danas niti će ubijati do sutra, ubijaće decenijama - uveren je Leđero. - Nije to moja proizvoljna ocena, to je zaključak stručnjaka, a ja sam spreman da sve što udruženje poseduje, svu dokumentaciju koju smo priložili državnim komisijama Italije i našim sudovima, dokazujući uzročno-posledičnu vezu osiromašenog uranijuma i kancera, ustupimo Srbiji. Naravno, ukoliko bude interesovanja. Do sada nije bilo nijednog zvaničnog zahteva. Verujem da će ih biti.
Kako kaže, još nije upućen zvaničan zahtev Evropskoj uniji da pomogne obolelima od posledica NATO bombardovanja, jer su se izbori događali posle Rimske konferencije, sa koje je upućen apel.
Foto: Tanjug
- Očekujem da bi sastanak sa Komitetom za odbranu Evropskog parlamenta mogao da se dogodi krajem ove godine, ja ću to svakako tražiti. Nadam se da odgovori koje tražim nisu utopija. I dalje ću postavljati pitanja, dok god ne dobijem odgovore. Ako ih ne dobijem, to znači da Evropa ima krvlju umrljanu savest. Istovremeno, mene čudi i pogađa "bučna tišina" Moskve, koja traje 20 godina - kaže Leđero.
Kako kaže, oboleli vojnici i porodice njegovih preminulih kolega dobili su na stotine presuda protiv države, ali i konkretna obeštećenja.
- Priznato je sve što je traženo u ime oštećenih. Uprkos tome što je naša vojna administracija osporavala presude do najvišeg stepena sudstva. Četiri parlamentarne komisije formirane su da se pitanje obolelih reši i prizna im se pravo na nadoknadu. Tek četvrta je donela pozitivno rešenje. Vojni vrh je sve vreme osporavao predsedavajućeg komisije Đan Pjera Skanua, ali je on, ipak, imao dovoljno snage, autoriteta i časti da se izbori za pravo ovih ljudi na istinu - kaže Leđero.
Kada je reč o dokazivanju posledica osiromašenog uranijuma, kaže da je mnogo problema izniklo zbog toga što je sa svojim udruženjem govorio istinu, ali da je stvar isterana do kraja zahvaljujući snazi italijanskog pravosuđa. Vojni zvaničnici su, kako navodi, pokušavali da spreče pravne akcije, ometali su ih u radu i proveravali ih. Ipak, kako kaže, nikada neće stati.
- Želja da dosegnemo pravdu za žrtve pomogla mi je da istrajem. Za toliko mladih koji su prerano završili svoje živote. Za razorene porodice koje su ostale bez hranilaca - navodi Leđero.
Leđero je, inače, optužio Vašington da je znao da uranijum ubija pa je svoje vojnike zaštitio, a njegove žrtvovao, kaže da je i tu bilo mnogo problema.
Foto: Tanjug
Leđero je značajan doprinos dao na tematski istom međunarodnom skupu u Nišu, ali kaže da nakon iste nije dobio poziv od Komisije iz Srbije kako bi im obezbednio svu neophodu dokumentaciju. Saradnja Italije i Srbije bi, kako kaže, dala prave argumente koji bi mogli biti preporučeni istraživačkim i zdravstvenim ustanovama kako bi se obezbedila maksimalna pomoć našem narodu.
Kada je reč o obolelima iz perioda kada su vojnici Italije, u sastavu, Sfora bili u BiH tokom bombardovanja RS 1995, kaže da se tada upotrebljavala municija sa osiromašenim uranijumom i da je to dokazano, iako vojnici na terenu nisu dobili informaciju kako da se zaptite.
- To je vrlo dobro znao naš vojni vrh još od 1994, ali nije prosleđeno operativcima na terenu. Prva žrtva je bio Salvatore Vaka. Imao je samo 23 godine, umro je od leukemije nekoliko meseci po dolasku kući. Te godine, mada nije uteha, gađane su samo određene mete. Daleko veće razmere i posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom vezuju se za bombardovanje SRJ 1999. godine - navodi Leđero.
